Обиљежене 32 године од војне операције Смолућа - једна од најхуманијих битака посљедњег рата
"Операција Смолућа" у којој је учествовало више јединица Војске Републикеб Српске предвођених Гардом Пантери, једна је од најхуманијих битака посљедњег отаџбинског рата.
У току четири мјесеца блокаде Смолуће убијено је 64 мјештана, а више од 160 рањено. Пробој припадника Војске Републике Српске трајао је два дана и у тој акцији ослобођено је 7.500 хиљада људи. Преживјели становници Смолуће, Тиње и Потпећи никада неће заборавити ту голготу.
- Тешко је било цивилима, пуно бораца је своје животе оставило овдје - истакао је пријератни становник Смолуће Бранко Никић.
Јединице Војске Српске, предвођене Гардом "Пантери", извршиле су у крајем августа 1992. године пробој и омогућиле становницима Смолуће, Тиње и Потпећи, прелазак на српску територију. Операција Смолућа једна је од најхуманијих битака посљедњег отаџбинског рата.
- Нападали су их и дању и ноћу, тако да је тамо било много жртава. То људство је вапило за помоћи и донесена је одлука да се изврши пробој у Смолући - истакао је командант операције "Смолућа", генерал Будимир Гаврић.
Предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић додао је да се са овог мјеста треба указати на аномалије правосудног система у БиХ.
- За такав злочин нису нашли за сходно да било кога процесуирају, а оно што је апсурд да је неколико људи који су били у окружењу процесуирано и осуђено - додаје Остојић.
Након парастоса на гробљу Пучиле, вијенце и цвијеће на споменик погинулим цивилима и борцима из Смолуће, Тиње и Потпоећи, положиле су бројне делегације законодавне и извршне власти у Бијељини, борачке организације Бијељине и сусједног Угљевика.
- Данас смо сви овдје, сјећамо се, обиљежавамо. Важно је да преносимо на будућу покољена, и да знамо какву су жртву поднијели наши родитељи, дједови да би ми данас живјели у Српској - истакао је предсједник Скупштине града Бијељина Александар Ђурђевић.
У Смолући, Потпећи и Тињи прије рата било је око 5.000 домаћинстава. На пријератна огњишта вратило се само један одсто некадашњих житеља а обновљено је десетак кућа.