Прошле године, за ауторство индексираних научних радова награђено је 76 наставника и сарадника УНИБЛ, међу којима је и наша гошћа. Њен рад из области биомедицинских истраживања објављен је у Часопис за науку о материјалима у медицини, а бави се испитивањем биокомпатибилности пиро­филита и његовог потенцијала за медицинску примјену. Професорка Параш у сарадњи са колегама са Института за нуклеарне науке „Винча“ и Стоматолошког факултета Универзитета у Београду, објавила је научне радове у часописима са високим фактором утицаја и сврстали се међу највише рангиране у области примјењених медицинских наука и истраживања реконструктивних биокомпатибилних материјала. Кроз разговор са проф. Параш сазнаћете како изгледа наука која спаја биологију, технологију, примјену у медицини, шта данас знамо о ћелији и како научници уз помоћ нових метода "читају" ћелију?

Љубитељима умјетничке музике, у вечерашњој емисији понудићемо избор најпознатијих симфонијских остварења Антоњина Дворжака, Јозефа Хајдна, Волфганга Амадеуса Моцарта и Лудвига Ван Бетовена. Најсвјетлије странице умјетничке музике на програму су одмах након хронике дана.

Некада се подразумијевало да су сви ученици једне школе и чланови школске библиотеке. Примјерака школске лектире било је на десетине. Када се на почетку мјесеца објави лектира, ученици су трчали школским ходницима да што прије дођу до библиотеке и уграбе свој прмјерак књиге, али и да је што прије прочитају и врате, да би је прочитали и остали. Осим обабезне школске лектире свака школа је имала и богат књижни фонд литературе за дјецу и младе, па није било неопходно да будете члан градске библиотеке да би добили занимљиво штиво на читање. Данас је у многим школама ситуација потпуно другачија.....

Жарко Милановић, дипломирани правник и музичар свој радни вијек провео је обављајући врло успјешно обје ове дјелатности. Рођен је 1920. године у Ваљеву. У родитељском дому, народна пјесма је била веома присутна и ту се развила прва љубав према народној музици. Био је шеф Народног оркестра Радио Београда ИИ до расформирања станице, послије чега, снима за Радио Београд велики број трајних снимака за архиву. Улазећи све дубље у тајне и љепоте нашег фолклора, највећи успјех донијела му је златна плоча са пјесмом “Кафу ми драга испеци” у извођењу његовог оркестра и доајена наше народне пјесме Предрага Цунета Гојковића, пријатеља и сарадника. Њему смо посветили наше недјељно дружење.