Ивана Башичевић Антић (1976) је докторирала на Универзитету уметности у Београду на групи за Интердисциплинарне студије са темом: "Теорија текстуалних пракси у визуелним уметностима – Функције речи и слике – Студије случаја: Димитрије Башичевић Мангелос и Марсел Брадерс" (2012). Активно је као кустос или ко-кустос учествовала у организацији бројних изложби код нас и у иностранству, члан је кустоско-селекторског тима 19-ог Бијенала савремене уметности у Панчеву под називом: Смрт уметности! Живела уметност!, 2020. Од 2010. Ивана је члан Управног одбора Награде Димитрије Башичевић Мангелос – која је део регионалног пројекта Yоунг Висуал Артист Ањард (YВАА) а додељује се најбољем младом визуелном уметнику у Србији. Од 2021 до 2026 године била је директор Музеја наивне и маргиналне уметности, а актуелна позиција је управитељ Фондације Илија & Мангелос. Аутор је бројних стручних текстова и неколико књига.

Популарна клавирска дјела из опуса славних свјетских аутора, а у интерпретацији реномираних свјетских солиста испуниће вријеме вечерашње емисије најсвјетлије странице умјетничке музике. Препоручићемо вам "Темпест" сонату Лудвига Ван Бетовена, сонату бр.3 Фредерика Шопена, "Шпанску рапсодију" Франца Листа и "Алегро ма нон тропо" из сонате у а-молу Франца Шуберта. И вечерас смо на програму, након хронике дана.

Кум је свједок пред Богом на вјенчању и крштењу, и његова дужност прелази с кољена на кољено. Кум је посредник између живих и њихових мртвих предака. Бог па кум, каже наш народ. Сматра се да је кумовска клетва тежа од клетве оца и мајке. У недјељном дружењу ћемо вам, поштовани слушаоци, говорити о најјачем духовном сродству у нашем народу, о кумству, а дио емисије посветили смо још неким појмовима који су незаобилазни у свадбеним обичајима нашег народа.