Представљена књига Саве Штрпца "Наши и ваши"
Књига се састоји из три дијела, од којих први садржи истините приче о судбинама људи са којима је аутор долазио у додир прије, током и послије рата деведесетих година, како у Далмацији и његовом родном Раштевићу, у Задру гдје је био судија, и касније, током живота у Србији.
Други дио књиге садржи колумне Штрпца објављене у листу "Политика" у протеклих годину дана, које прате судбине Срба из Крајине у Хрватској, а трећи прилоге међу којима је и његов рад "Процесуирање ратних злочина почињених током ратова у Хрватској од 1991. до 1995. године", који је ове године објављен у часопису за правну теорију и праксу Адвокатске коморе Србије "Бранич".
Директор Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина, један од рецензената, истакао је да је цјелокупни рад Штрпца и "Веритаса" један од најважнијих докумената који ће остати српском народу и институцијама без којих будући историчари неће моћи да замисле проучавање грађанског рата у Хрватској.
"Од бројних монографија, билтена, упорног рада на идентификовању жртава и несталих са подручја Хрватске од 1990. до 1995. године и бројних колумни у дневном листу `Политика`, које се налазе у овој књизи, читајући те текстове добијамо обиље информација и чињеница, али и вредно тумачење Штрпца", рекао је Арбутина.
Штрбац је навео да је један од јунака приче по којој је књига добила наслов Хрват Јосип који 1991. године, кад је већ било извјесно да ће између Хрвата и Срба "поново бити мртвих и рата", одлази међу Србе у Книн, а у Задру оставља жену Српкињу, мајку Хрватицу и кћерку.
С обзиром на то да је познат у Задру, јер је био правник и новинар који је нападао нову хрватску државу "много жешће него многи Срби", Јосипова породица пати.
Штрбац је навео да је Јосип пратио Србе преко Бањалуке и Београда, до Кучева гдје умире, а супруга, која је у међувремену сахранила његову мајку и то на православном дијелу гробља у Задру, до краја живота не успијева да из Србије пренесе Јосипове кости, што успјева тек ове године њиховој кћерки.
Аутор је објаснио да је кроз ову антиратну причу покушао да да више одговора.
- Био ми је циљ да покушам одговорити ко смо, што смо, одакле смо, па и куда идемо како бисмо, ако нађемо одговоре, избјегли сукобе међу народима који су осуђени да живе на овим просторима једни поред других, само да се не убијамо као што је то било у цијелом 20. вијеку - каже Штрбац.
У свом раду о процесуирању ратних злочина Штрбац указује и поткрепљује доказима да су Хрвати од процеса за ратне злочине направили сопствени модел, који је постао свјетски бренд и који извозе у друге земље у свијету, а најпознатија примјена њиховог модела је на такозваном Косову, у БиХ, сада и у Украјини.
Крајњи циљ овог хрватског "бренда" је, како је истакао Штрбац, етничко чишћење простора, јер то је "много ефикаснији начин од тенкова и пушака".
Рецензенти књиге су директор Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина и сценариста и драматург Наташа Дракулић, а главни уредник Бањалучанка Светлана Шиљеговић.