Задаје ли јачање БРИКС-а све већу главобољу Западу? Предстојећи самит у Казању најмасовнији до сада (ВИДЕО)
Још један корак ка стварању праведнијег и демкоратичнијег свијета! Тако најављују 16. самит земаља БРИКС-а. Међу бројним делегацијама земаља чланица и оних које би то тек требало да постану је и делегација Републике Српске, предвођена предсједником Милорадом Додиком.
Иако у својству посматрача, на маргинама самита предстоје му важни састанци, међу којима се очекује и још један сусрет с предсједником Русије, Владимиром Путином.
- Мислим да присуство предсједника Додика у Казању, на овом форуму, један индикатор и признање реалистичности свега онога што нуди БРИКС. Ја мислим да састанци предсједника Додика у Казању, као и састанак са предсједником Путином, говоре о перспективама односа између Републике Српске и Руске Федерације - изјавио је амбасадор Руске Федерације у БиХ Игор Калабухов.
Интерес свих учесника је борба за равноправнији положај у глобалном свјетском поретку. Један од главних циљева је одбацивање долара као резервне свјетске валуте, што је већ сада незаустављив процес, и бржи од очекиваног.
Како то није само економско, већ и политичко питање којим се ограничава једна од важнијих полуга америчке моћи, многи на западу БРИКС виде и као геополитчку организацију, с перспективом да прерасте у војну, неку врсту пандана НАТО-у. Из руског министарства спољних послова такве наводе сматрају апсурдним.
- БРИКС никада није био и неће бити војни савез. Штавише, БРИКС није чак ни међународна организација или интеграциона структура, већ међудржавно удружење равноправних чланова - саопштено је из Министарства спољних послова Русије.
Политички аналитичар Александар Павић истиче да првобитна намјера БРИКС-а није била да постане геополитчка организација.
- Међутим, очигледно је да прелази у то, хтјели то они или не. Јер, земље БРИКС-а, поготово Русија, Кина, Иран су виђени као стратешки супарници САД. Начин на који они буду третирарни ће да доведе до реакције и БРИКС ће, хтјели или не хтјели, постати геополитичка организација. И врло је могуће да постану и нека алтернатива Уједињеним нацијама - додаје Павић.
Духове је узбуркала и најава Турске, као чланице НАТО-а, да ће се придружити БРИКС-у. То многи тумаче "турским кораком ка Новом свјетском поретку". Због тога и не чуди што турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган истиче значај балансирања односа Истока и Запада.
- Нисмо ми сад толико политички наивни да мислимо да ће Ердоган одмах да приђе БРИКС-у, али је чињеница да иза тога стоји озбиљна политика, јер Турској се обећава више од 35 година да ће приступити ЕУ, па ништа од тога - каже дипломата у пензији Бранко Бранковић.
Могу ли за сличним аргументима посегнути и земље региона, које су предуго у чекаоници за чланство у Европској унији? Један од оних који то најгласније заговара управо је предсједник Републике Српске Милорад Додик. Учешће на самиту види као велико признање Републици Српској и њеној политици.
За привреднике и економисте, то је велика развојна шанса и могућност отварања нових тржишта.
- Ми видимо колико је наш извоз у ЕУ изложен ризицима. Комплетна наша економска сарадња доминира са ЕУ и регијом. Чим се ту појави проблем, ми долазимо до отпуштања радника, до пада извоза... Ако бисмо имали више баласнирану сарадњу и са земљама БРИКС-а, то би свакако било позитивно - истиче економиста Игор Гавран.
Крајње домете БРИКС-а још је рано процјењивати с обзиром да то није формалан савез, а њихове одлуке и даље немају обавезујући карактер.
- Треба да сачекамо, не само овај самит Брикса, већ треба да сачекамо расплет ситуације у Украјини. Тада ће се међународне карте поново промијешати. Да ли ће то бити нека нова Јалта, или нешто томе слично, али суштина ће бити да ће се препаковати, прекомбиновати свјетски односи - рекао је новинар Ђуро Билбија.
Једно је сигурно – процес промјена на свјетској геополитичкој мапи је покренут и тешко да може бити заустављен, а заинтересованих да ускоче у тај воз све је више.