Обиљежавање 32 године од монструозног злочина над Србима на Миљевачком платоу
Уочи напада хрватска страна је од српске затражила суздржавање од евентуалних провокација због одржавања "Међународног фестивала дјетета", који је тог дана требало да почне у Шибенику, да би то исто јутро, 21. јуна 1992. године безобзирно напала српске положаје и заузела седам села.
Био је то први већи напад војних снага Хрватске на Републику Српску Крајину након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на том подручју.
Починиоци су злочин на Миљевачком платоу забиљежили на видео-траци, која се непосредно послије догађаја, као својеврсни хорор филм, изнајмљивала по видео клубовима широм Европе.
Хрватска страна је српској преко УНПРОФОР-а предала 21 тијело.
Предате су и кости извађене уз помоћ спелеолога из јаме, спаковане у 20 врећа и измијешане са костима животињског поријекла, што је у великој мјери отежавало идентификацију.
Од дијелова костију и дијелова тијела састављено је 40 лешева, од чега је 28 идентификовано и сахрањено у породичне гробнице, а 12 неидентификованих покопано је у заједничку гробницу на новом гробљу у Книну, гдје се и данас налазе.
Послије пада Републике Српске Крајине ни међународна заједница ни Хрватска нису показале интерес да ти посмртни остаци буду ексхумирани и идентификовабу савременом ДНК методом.
Преживјели заробљеници, њих 17 су, након тортура у затворима "Кулине" у Шибенику, "Лора" у Сплиту и "Керестинац" у Загребу, размијењени у Неметину 14. августа 1992. године.
Након дугогодишњег вођења кривичног поступка, Жупанијски суд у Сплиту је у септембру 2014. осудио припаднике Хрватске војске Анту Бабца на три године и осам мјесеци и Мишу Јаковљевића на три године затвора због убиства ратног заробљеника Мирослава Суботића, припадника Територијалне одбране РСК из книнског села Ервеник.