Дан логораша у Вишеграду - служен помен преминулим логорашима (ВИДЕО)

Вишеград - Дан логораша Републике Српске - Ђуревић, Носовић, СамоуковићФото: СРНА

Зорана Перишић кћерка је докторке Олге Драшко која је у логору Дретељ мучена на најсвирепији начин, и силована више од 150 пута.

У једном филму који говори о хуманизму и људским правима препознала је једног од силоватеља њене мајке.

- Ја сам препознала серијског силоватеља, мучитеља и монструма од човјека моје мајке. Нисам могла описати како сам се тада осјећала. Јако понижавајуће за свакога ко је потомак неког логораша. Мојој мајци је већ четири године као је преминула, а тај човјек је још увијек на слободи. Он је на Интерполовој потјерници, а налази се на том филму - појаснила је Перишићева.

На просторима БиХ у минулом рату постојало је 536 логора за Србе.

Један од 600 заточеника који је прошао казамат тарчинског логора "Силос“ био је и Јанко Самоуковић.

Тешко се присјећа дана проведених у логору. Зато каже, данас живи да се истина докаже.

- Мислим да смо кроз историју кренувши од Првог свјетског рата и логора у Добоју, па преко Јасеновца и свих стратишта, до задњих логора који се броје на хиљаде, заслужили да једно такво страдање кроз које је прошао наш народ баштинимо и обиљежавамо - рекао је Самоуковић.

Анђелко Носовић, предсједник Савеза логораша Републике Српске истакао је да сви који су прошли кроз те логоре нису ни очекивали да ће бити живи и дијелити судбину српског народа и Републике Српске.

- Захвални смо и Богу и сами себи што имамо прилику да свједочимо о нашим страдањима - рекао је Носовић.

Помоћ у доказивању истине о страдању Срба у муслиманским и хрватским логорима бившим логорашима пружа републички Центар за истраживање ратних злочина Републике Српске.

- Ми смо и ове године наставили са евидентирањем свих стратишта, односно мапирањем логора злочина над Србима. Истовремено многобројне публикације и пројекти Центра свједоче о ономе што се дешавало 90-тих година прошлог вијека. Оно што је јако значајно јесте да Центар располаже са огромном архивском грађом и самим тим ова грађа је доступна правосудним институцијама како би се неки од ових злочина и процесуирали - нагласио је Виктор Нуждић, в.д. директора Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске.

Бивши логораши огорчени су на рад Хашког и правосуђа БиХ.

Кажу да је ријетко ко одговарао за страдање Срба у логорима од Дретеља, преко Коњица, Сарајева, Зенице до Дервенте и Бихаћа.