Колико је живих људи уписано на списак сребреничких жртава? (ВИДЕО)
Додик поздравља намјере надлежних правосудних органи да покрену истрагу о тим манипулацијама.
Окружно тужилаштво у Бијељини најавило је формирање предмета након медијских написа о живим особама које су у бази ЦИПС-а, а воде се као убијени у протеклом рату у Сребреници.
Бошњачки и наратив дијела међународне заједнице о сребреничком "геноциду", озбиљно је уздрман подацима о живим бошњачким жртвама. Информација да су имена 87 лица уклесана на зиду Меморијалног центра у Поточарима, а евидентирана су у бази ЦИПС-а као живи - биће предмет истраге бијељинског Тужилаштва. Предсједник Српске каже да је било крајње вријеме да неко реагује.
- Поставља се питање колико је оних који не живе у БиХ, нису корисници ЦИПС-а, а живе у рецимо Њемачкој, Канади, живи су и воде се на тим плочама. Видимо атмосферу у Сарајеву, љутњу што се то ради... па то је чињеница, зна се да тамо на плочи стоји име шофера из општине који је жив, па довољно је једно само име, а камоли 87 - каже Додик.
Предсједник Скупштине Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Републике Српске Бранимир Којић упорно износи манипулације у вези с бројем укопаних у, како каже, војничком гробљу Поточари. Међу уписаним жртвама су припандици тзв. Армије БиХ страдали током цијелог рата у Сребреници, попут оца актуелног директора Меморијалног центра који је сахрањен као жртва из јула 1995. године, а погинуо је 1992. године. Због тога је добио кривичну пријаву од директора Меморијалног центра Поточари Емира Суљагића.
- Мој отац је убијен на свом огњишту, а његов је убијен у нападу на српско село и сада њему смета што смо га демаскирали што је сахрањен као жртва наводног геноцида. Смета му што износимо истине и на овај начин покушава да ме ућуткује, а морам да кажем да ме неће ућуткати, сваку информацију износићу јавно и говорићу - поручује Којић.
Истрага Окружног тужилаштва Бијељина тек треба да утврди тачан број живих људи који се и данас воде као убијени у Поточарима. Питање је колико ће то промијенити оцјену догађаја у Сребреници, али, свакако, говори о моралном кредибилитету аутора тог списка.
- Ми располажемо чињеницом да се ради о 400 имена живих људи, неки су у међувремену умрли, а муслимански мешетари који су нам то доставили су нам тражили озбиљан новац да саопште судбину сваког страдалог. Једном су нам дошли и тражили милионски износ да нам доставе списак од 437 живих људи на плочама - наводи Додик.
Адвокат Миодраг Стојановић каж да су неки људи два пута уписани у списак умрлих.
- Рецимо Хоџић Реџо, па онда поново уписан у списак као Хоџић Реџеп јер зависи од тога ко је давао податке о несталој особи. Тај број је знатно већи од овог податка - тврди Стојановић.
На манипулације са евиденцијама несталих Бошњака у Подрињу указивали смо раније. Примјера ради, Расим Дурић из Власенице, према пријави МК ЦК нестао је 15. августа 1992. године, док се у бази података Међународне организациј ИЦМП-и води да је нестао 11. јула 1995.