Одговор Српске на нападе из Амбасаде САД: Имовина припада ентитетима (ВИДЕО)
Конкретан одговор на конкретно Вучићево питање, међутим, нису дали. Умјесто тога, цитирају помоћника америчког државног секретара Џејмса О Брајена – имовина припада држави.
Шта има већу правну снагу - нечија изјава или Устав!?
Америчким играма нема краја, а заиграли су се посљедњих дана. Нижу саопштење, за саопштењем. И то у вези са имовином. Оном која према Уставу припада ентитетима, а не БиХ. Женевски и њујоршки документи утврдили су основне темеље БиХ, подсјећа предсједник Српске Милорад Додик. Територија припада ентитетима, они су суверени, имају своје владе и парламенте, своју територију и суверено управљање. То у америчкој амбасади, упорно игноришу.
- Њихов одговор из амбасаде са помињањем О Брајена је најбољи одговор на оно што је Вучић питао. То није ни за основну школу. Он заиста мисли да смо ми овдје људи ниже вриједности, заиста мисли да смо ни неко ко не зна ништа и он мисли да има довољно силе иза себе, да може нешто да проведе. Ајд проведи, да видим како ћеш провести то што ти је О Брајен рекао. Провешћеш мало сутра - истакао је Додик.
Покушај америчке Амбасаде у Сарајеву да увјери јавност да већу правну снагу има нечија изјава од Устава, према ријечима српског члана Предсједништва Жељке Цвијановић, најбоље свједочи о дубоко потцјењивачком односу према БиХ, њеном суверенитету и владавини права уопште.
- Видјела сам да су се расписали, али не и да су одговорили на кратко и јасно питање предсједника Србије Александра Вучића. Умјесто да су цитирали Устав и Дејтонски споразум, они су се позвали на изјаву О' Брајена као да је изјава било којег страног или домаћег званичника извор права - наводи Цвијановић.
За предсједника Владе Србије Милоша Вучевића, америчко реаговање није изненађење, осим, наглашава, у дијелу где су показали неразумијевање Дејтонског мировног споразума.
- То како су Републике уредиле сукцесију југословенске имовине је једно питање, а потпуно је друго питање како је уређено коришћење, односно права власништва својине, на јавној имовини у самој БиХ, ако причамо о њој, а то је управо уређено кроз Дејтонски споразум - додаје Вучевић.
Прича о имовини смјештена је у покушај да се разгради Република Српска, упозорава Додик. Није, каже, случајно стављена гранична линија, већ да се разграничи имовина ентитета. Не постоји уставни основ за разговор о имовини ни у Парламентарној скупштини.
- Зато их је и забољело када смо говорили "Граница постоји". Хоће ли поново да их подсјетимо да граница постоји? И у катастру и у свијести народа. Већ ће то навикнути. Ми изван те границе ништа не тражимо - додаје Додик.
Делегат Клуба Срба у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Радован Ковачевић истиче да је питање имовине, питање ентитета.
- Као што вам је познато, а и Амбасади САД познато је да питање имовине није у уставној надлежности БиХ и о тој теми се никада неће говорити у ПС БиХ. Питање имовине, питање је ентитета и никада нећемо пристати на то да се то мијења - каже Ковачевић.
Професор уставног права Синиша Каран каже да је Република Српска у процесу стварања новонастале државне заједнице БиХ, унијела свој укупни државноправни капацитет, али и капацитет своје имовине, тако да БиХ на територији Републике Српске има на коришћењу и располагању, само онолико имовине колико јој Српска уступи.
- Пошто овлашћење над "државном имовином" није Уставом "изричито дато" институцијама на нивоу БиХ, у складу са чланом III, надлежност над државном имовином припада ентитетима и наглашавам - институције БиХ могле би евентуално имати у власништву имовину која се користи превасходно за функције и овлашћења која Устав изричито даје нивоу БиХ, али по овлашћењу ентитета - додаје Каран.
Потврђују то и закључци Зимске школе европског права. Питање надлежности у вези са законима који се тичу имовине ријешено је Дејтонским споразумом. Све досадашње интервенције високих представника биле су противправне, а одлуке Уставног суда БиХ у вези са законодавством Српске које се тичу имовине нису утемељене на Уставу БиХ.
- Амерички амбасадор мисли да на својој страни има силу јер право очигледно нема. С обзиром на то да не постоји ниједан члан, ниједан став, ниједна реченица у Дејтонском споразуму коју би он могао прстом да покаже и да каже да је у праву - наводи правник Огњен Тадић.
Четврти закључак Зимске школе европског права односи се на Споразум о сукцесији, на који се позива америчка амбасада. У том закључку децидно је наведено да се на основу овог споразума из 2001. године не може мијењати унутрашња структура БиХ, утврђена Уставом из 1995. године.