Поводом 25 година од НАТО бомбардовања представљена Декларација о санацији посљедица (ВИДЕО)
Статистичке анализе показују да у Србији од 1999. године значајно расте број новообољелих од малигних болести. Расте и смртност онколошких пацијената, упркос савременим терапијама.
Даница Грујичић, директор Института за онкологију и радиологију Србије је истакла да то, у апсолутним бројевима, значи да је од 19.000 обољелих у 1999. години број порастао на око 30.000 у 2018. и већ 40.000 у 2021. години.
- То су званични подаци регистра за рак који постоји на основу тога што су љекари и административци дужни да пријаве сваку болест. Значи, то није аутоматско биљежење свих Ц диагноза што подразумијева малигну болест. Даље, статистичка анализа смртности малигних болести у Србији је такође показала статистички значајан пораст. У апсолутним бројевима, то је око 12.000 у 1999. години до већ 15.000 у 2018. и преко 20.000 у 2021. Значи, ствар се убрзава - нагласила је Грујучић.
Она је додала да анализа смртности од малигних болести у Европи показује да је Србија на првом мјесту, без обзира на велики број нових лијекова и машина за дијагностику.
Примијећен је и пораст аутоимуних и генетских болести, а стручњаци вјерују да је разлог за овакво стање нуклеарно и хемијско загађење из времена НАТО агресије приликом које је коришћен и осиромашени уранијум.
- Тамо гдје је коришћен осиромашени уранијум, а ради се о тонама, и према неким изворима десетинама тона, треба имати у виду његову високу токсичност. Радиолошка опасност од чистог осиромашеног уранијума је релативно ниска, али је вријеме његовог полураспада око 4,5 милијарде година, што значи да је он ту за сва времена - навела је биолог Милица Томашевић.
Стручњаци предлажу да се покрене истраживачки пројекат о посљедицама НАТО бомбардовања, у складу са најновијим научним сазнањима.
- Ми само апелујемо да се утврди обим посљедица и по животну средину и по здравље. Вјерујемо да све ово наведено указује на постојање везе између оболијевања испитаника изложених факторима ризика насталим као посљедица ратних дејстава - рекао је др Александар Ћорац са Медицинског факултета у Косовској Митровици.
Доктор Јагош Раичевић, бивши директор Лабораторије за заштиту од зрачења Института Винча поручио је да се не смије дозволити да нашим потомцима оставимо загађења за која се зна да постоје, а која из неког разлога нису хтјели или смели да уклоне.
Важно је утврдити шта је са здрављем војника који су били изложени дејству муниције са осиромашеним уранијумом, оцијенила је докторка Грујичић. Потребна је и детаљна анализа када је ријеч о стерилитету код мушкараца и патолошким трудноћама као посљедици нуклеарног и хемијског загађења.