Грујичић: Велики број новообољелих од рака је посљедица НАТО бомбардовања
Она је то рекла на конференцији за новинаре у Медија центру у Београду гдје је, поводом обиљежавања 25 година од усвајања Резолуције 1244 Савјета безбједности УН, Иницијатива за утврђивање посљедица НАТО бомбардовања Србије 1999. представила јавности Декларацију о потребним мјерама санације посљедица НАТО агресије на СР Југославију, пренио је Танјуг.
Грујичић је истакла да то, у апсолутним бројевима, значи да је од 19.000 обољелих у 1999. години број порастао на око 30.000 у 2018. и већ 40.000 у 2021. години.
- То су званични подаци регистра за рак који постоји на основу тога што су љекари и административци дужни да пријаве сваку болест. Значи, то није аутоматско биљежење свих Це дијагноза што подразумијева малигну болест. Даље, статистичка анализа смртности малигних болести у Србији је такође показала статистички значајан пораст. У апсолутним бројевима, то је око 12.000 у 1999. години до већ 15.000 у 2018. и више од 20.000 у 2021. Значи, ствар се убрзава - нагласила је Грујичић.
Истиче да анализа смртности од малигних болести у Европи показује да је Србија на првом мјесту, а да никада оволико нових лијекова није било.
- Никада нисмо имали оволики број машина за дијагностику и што је најважније, машина за радиотерапију. Значи, држава улаже у лијечење, а нама смртност не опада. Ми то тумачимо агресивношћу тумора. Такође, када анализирате смртност од малигних болести у Европи, на првом мјесту је Србија, на другом се смјењује Хрватска, Црна Гора и Мађарска - навела је Грујичић.
Она каже да је убијеђена да је нуклеарно и хемијско загађење из 1999. разлог зашто прва мјеста у тој негативној статистици заузимају баш земље региона. Сем тога, како је рекла, примјећен је велики пораст аутоимуних болести, и да је Србија једно вријеме чак имала Републичку комисију за претјерани замор.
- То су људи који имају симптоме различите врсте. Када тим људима урадите стандардне анализе, прегледате им тијело, све је у реду, а заправо болују од аутоимуних болести у великом броју. За 2019. годину тај број је износио око 27.000, а да не говорим да их сад има бар дупло више, зато што се на те болести не мисли и потребно је урадити тачно одређене анализе. Можда у томе лежи кључ зашто ми имамо толико смртност и поред евидентно боље терапије - рекла је Грујичић.
Ризична група и дјеца ветерана
Она је нагласила и значај генетских болести и истакла да се мора радити на утврђивању здравственог стања војника који су били изложени дејству муниције са осиромашеним уранијумом.
- Такође морамо утврдити шта се дешава у дијеловима Србије који су претрпјели тешко хемијско оштећење, као што су Панчево, Бор, Крагујевац и Нови Сад, јер то су четири града који су по истраживањима УНЕП-а били проглашени 1999. године за небезбједне по живот - поручила је Грујичић.
Додала је да је јако важно утврдити какво је здравствено стање дјеце наших ветерана, који су били изложени том оружју, јер су одређени љекари који су пратили стање ветерана, посебно у америчкој војсци, покушавали да упозоре народ на велике генетске аномалије и болести које се јављају код потомака оних људи који су били изложени дејству осиромашеног уранијума.
- И на крају, стерилитет мушкараца и патолошке трудноће као посљедице нуклеарног и хемијског загађења, ту је тек потребна детаљна анализа, која је у овом тренутку без државе немогућа - поручила је Грујичић.
Извор: rt.rs