Милетић: Заташкавање злочина у Јасеновцу, брише се идентитет страдалих
Он је за Политику казао да је тешко прецизно навести број свих жртава на територији НДХ, али да је ипак успио по имену и презимену да дође до 80.500 жртава у Јасеновцу, што, како наглашава, није никако коначан број.
- У Јасеновцу је уклесано, али без навођења националности, 83.000 жртава. При томе, логор је почео да ради у августу 1941. године а претходно је већ много људи ван овог простора убијено и постоји списак - рекао је Милетић, иначе и члан историјске комисије Раселовог суда за Југославију, некада дугогодишњи сарадник и пријатељ академика Владимира Дедијера који му је посветио своју књигу "Ватикан и Јасеновац" због његовог рада на историји овог концентрационог логора 1941-1945.
Милетић је нагласио да је успио да дође до податка да је евидентирано 27 жељезничких транспорта у Јасеновац и да је на основу броја вагона у композицијама од неких 24-25, дошао до броја од најмање 146.000 жртава само у логору Јасеновац.
- А гдје су друга стратишта и најтежи злочини, рецимо Глина у којој је убијено 700 људи у цркви, па убијени у Травнику, Лепоглави...Највећи логор прије Јасеновца био у Госпићу. А само Јадовно било је једна дубока рупа, преко 30 метара и ни до данас није до краја истражено ко је све страдао. Уз све то протјерано је око 250.000 људи. Тешко је и сабрати све те размјере ужаса на територији тадашње НДХ - рекао је он.
Усташе су на Градини, како је додао Милетић, спаљивале тијела, односно по хиљаду и више стављали на ломачу или су када су сахрањивали по 100, 200 људи засипалли кречом и водом и то је све изгорјело.
- Ни власт касније није то баш истражила. Испитано је свега 20 одсто површине од 210 километара квадратних тог стратишта - рекао је историчар.
Милетић је нагласио и да никада неће заборавити то што су га оптужили пред комисијом Савезног извршног вијећа и због Курта Валхајма јер су тврдили да је фалсификовани документ потекао из Архива.
- Хтели су да ме оптуже али су се преварили. Показали су ми документ објављен у Шпиглу наводно из Архива и ја им из џепа извадим документ да је Валдхајм ратни злочинац и кажем да је то што је Шпигл објавио био фалсификат. Ми смо сва срећа микрофилмовали грађу - рекао је он.
Навео је и да је био оптужен да је нанио велику штету и да је оклеветао Јосипа Броза Тита, а он је Валдхајма одликовао.
- Валдхајма су највише теретили за двије акције, Дрина 1942. године и за Козару. Он је у њемачки логор на сакмишту у Београду предао 5.700 људи. Испаштао сам послије због телеграма и саслушаван, али сам зато после свега написао књигу Брзојавка за Валдхајма - рекао је Милетић.