Како је село Сарајево у Русији постало мјесто духовног јединства руског и српског народа (ФОТО)
- Био сам шокиран до сржи ратом који се одиграо у Европи 1999. године - рекао је отац Петар у интервјуу за Руску газету.
- Рођен сам у послијератним годинама – 1956. Тада нам се чинило да тамо рата у Европи више не може бити. За Србе сам знао из књиге митрополита Венијамина (Федченкова). Био је поглавар белоармејске цркве, прави хришћанин. После принудног исељавања из Русије живио је у веома великом сиромаштву. Митрополит је подсјетио да када су хиљаде људи који су бежали са Крима испловили са Крима 1920. године, свуда су их различито дочекали. У Грчкој нису смели да оду на копну док је владала глад. Занимљиво је да се један од грчких митрополита одазвао молби за помоћ руског свештеника Венијамина, да је наше братство литургијски однос, а све остало - извините. У Турској је било много боље, али се тамо све сводило углавном на трговину. Једино место где су Руси прихваћени као људска бића била је Србија! Тамо су их прихватили као браћу! Срби су спасили руску емиграцију. Заиста ми је одјекнуло - истако је отац Петар.
Протојереј је напоменуо да је након почетка НАТО бомбардовања Србије почео да се моли за српски народ.
- Сваке Литургије вадимо велики комад за Русију и за нашу Цркву - рекао је отац Петар.
- 1999. године сам почео да вадим још један сличан комад за Србију. И од тада сам наставио да се молим за српски народ и за Новорусију .Мислим да све ово није било случајно. Српска делегација је стигла у Сарајево 2023. То је постало могуће захваљујући напорима директора Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ Евгенија Осенкова и чел. Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу Михаил Јарујев Сада планирам да у цркву ставим велику иконицу и у њу поставим икону Николаја (Велимировића) српског - навео је он.
Заузврат, Михаил Јарујев је скренуо пажњу дописника РГ на чињеницу да је, с једне стране, село Сарајево уско повезано са именом генералисимуса Александра Васиљевича Суворова, а с друге, ово мјесто привлачи пажњу српска јавност.
- Важно је да се почне са рестаурацијом храма уз евентуално изводљиво учешће Србије. Својим рукама створићемо још један бисер Златног прстена Русије, учвршћујући духовне везе како унутар земље тако и са историјски блиским братским народима. Биће нам драго свакој помоћи - истакао је.