Милиновић: Са поносом носим полицијску униформу
Посјета манастиру Хиландару на Светој Гори била је једна од најдужих и њему најдражих стаза коју је прошао бициклом. Трајала је девет дана.
Милиновић је испричао Срни да је каријеру започео 1995. године у Полицијској станици Мркоњић Град, у униформи коју и данас са поносом носи.
Радио је као припадник Полицијске станице за безбједност саобраћаја и Полицијске станице опште надлежности, тако да је прошао све врсте послова полицијског службеника на терену, од регулисања саобраћаја до интервенција по пријавама грађана.
Ту је и доказао своје вјештине у комуникацији са грађанима, као и способност сналажења у конфликтним ситуацијама.
- Од 2001. године, односно од оснивање тадашње Јединице за подршку до данас запослен сам у Јединици жандармерије. Пошто сам имао велико интересовање за све области рада и жељу за напредовањем, усавршавао сам се кроз више специјалистичких курсева. Завршио сам курсеве спасавање утопљеника, ватрена обука, контрола масе, основна обука жандармерије и слично - рекао је Милиновић.
Више пута чествовао је и у хапшењу оптужених за тежа кривична дјела, претресу терена тражећи нестала лица, гашењу пожара гдје су под ватреном стихијом велике површине, пружању помоћи лицима учесницима у саобраћајним незгодама када су морали ићи кроз неприступачан терен.
- Највећа радост за мене и колеге је када смо омогућили да се тим лицима пружи неопходна помоћ и спаси људски живот. Бити полицијски службеник за мене значи бити дио тима који поред осталих послова учествује и у спасавању људских живота, што је посебна част и задовољство - истиче Милиновић.
Милиновић је био учесник Одбрамбено-отаџбинском рату, па каже да су му најтежи тренуци били када је присуствовао рањавању и губитку живота колега и пријатеља.
- Најтежи дан је био 14. септембар 1995. године. Тада сам са саборцима из Челинца, Кнежева, Шипова, Мркоњић Града, Бањалуке и других градова на ратишту код Мартин Брода, у мјесту Крњеуша, код Петровца, рањен. Неки од колега су тада изгубили живот, један је рањен, а један се води као нестао, био је то дан који се не може заборавити" - присјећа се Милиновић.
Овај полицијски службеник, који одговорно и предано обавља своје пословне задатке, ожењен је и поносан отац двије кћерке.