Породица Илић, повратници из иностранства: Код куће је најљепше (ВИДЕО)
У одјељење седми три ове школске године из Њемачке су дошле близнакиње Јохана и Елена Илић. Њихова жеља да живе у Бијељини олакшала је одлуку њиховим родитељима да се врате у Семберију. Почетак не баш лак, било је потребно научити ћирилицу, савладати језичку баријеру али и прилагодити се новом окружењу.
- Највећи проблем је да нисмо знали ћирилицу ни да читамо и пишемо, а мама и тата су нашли учитеља и он нам помаже. Саад знамо и да читамо и пишемо ћирилицу - каже Хелена Илић.
На њене ријечи надовезује се и Јохана Илић.
- Другари су добри, фини, пуно нам помажу и смешни су. Најтежи предмет ми је физика, јер не могу формуле да укапирам - прича Јохана.
Уз помоћ другара све препреке се лакше савлађују.
- Кад год им треба помоћ, што нас питају помогнемо им увијек - каже друг из школске клупе Лазар Маргетић.
У савладавању градива помогли су им и наставници . Ове године осморо ђака из иностранства дошло је у ову школу.
- Они проблеми са којима се суочавају сви дјеца повратници из иностранства, они недовољно познају српски језик и ту им наставници и ученици помажу и они су уклопљени у наш колектви и имају подршку што наставног и стручног особља тако и другара у учионицама - каже Предраг Рачановић, директор ОШ "Вук Караџуић" Бијељина.
Жељко Докнић, наставник математике и физике у ОШ "Вук Караџић" , наглашава да је наш систем школоваља напреднији.
- Мислим да је наш систем школовања много напреднији, наставни план и програм је бољи. Ученице с обзиром да су рођене тамо, постоји језичка баријера и поред свих тих обавеза које требају да обаве у школи због језика којег слабије разумију и говоре оне се одлично сналазе - каже Докнић.
Задовољство је гледати дјецу која су срећна, кажу родитељи Јохане и Елене који су се прије 35 година упознали у Њемачкој и створили породицу. Иако је Пољакиња њихова мајка Бригита својим домом сматра кућу у Бијелини.
- Није било тешко ми смо увијек волели овдје до дођемо и нисам знала да ћемо тако брзо да се вратиме јер су дјевојчице пар година причале да желе да овдје иду у школу, па смо ове године рекли да ћемо да пробамо. Било је на почетку мало тешко да се навикнемо на овај систем и како иду у школу али сад је све лијепо, задовољни смо, оне су презадовољне и то је најљепше што може да буде - каже Бригите Илић.
Отац Бобан Илић, прича да је најљепше у свом крају.
- Ја мислим да ће то велики број дјеце исто да каже да ли са наших простора или са других. Запад је постао мање више све осим запада, има толико народа и народности и толико је то политизовано тако да не осјећају се задовољно као овдје. То није само на њих двије конкретно, то се тиче све дјеце у иностранству - каже Бобан Илић.
А пружити срећно дјетинство дјеци сан је сваког родитеља. И када су одлазили у иностранство било је то због боље будућности, а и сада када се враћају циљ је исти, имати срећну и здраву породицу.