latinica  ћирилица
01/10/2023 |  11:34 ⇒ 12:22 | Аутор: РТРС

Књига "Огњена Марија Ливањска" - свједочење преживјелих Срба са подручја Ливна

У Требињу је промовисана књига "Огњена Марија Ливањска", аутора Буда Симоновића. Ријеч је о документаристичкој прози, која доноси текстове-свједочења преживјелих српских жртава на подручју Ливна 1941. године. У књизи, осмом издању, су и имена 1.587 страдалих у покољу на празник Огњене Марије, мада њихов тачан број никада није утврђен. Промоцију је пратила и изложба "Срби ливањског краја – трагови кроз векове".
Страдање ливањских Срба - Фото: РТРС
Страдање ливањских СрбаФото: РТРС

Књига "Огњена Марија Ливањска", с непотпуним подацима, и на основу причања малобројних преживјелих Срба, штампана је 1991. године, послије Симоновићевог боравка на подручју Ливна.

Накнадно је, на ширем подручју бивше државе, сакупљао нова свједочења о страдању српског живља у јамама ливањског краја.

Највеће страдање било је управо на празнике Огњене Марије.

- Усташе су изабрале да баш тога дана, када се ништа не ради, раде најстрашнији посао – убијају невине људе, углавном дјецу - прича Будо Симоновић, аутор књиге.

Према свједочењима преживјелих, најприје су поубијани радно способни мушкарци.

У крвничком походу нестале су цијеле породице, бројна села остала без иједног становника.

У јаму Равни Долац бачено је 218 Срба, међу којима их је 14-оро преживјело. Од једанаесторо, који су доживјели да испричају истину послије 50 година, била је и бака Цвијета.

- Све док сам радио на књизи, сакупљао податке, слушао страшне приче, у себи постављао питања – "Боже, хоће ли ово неко вјеровати". Настојао сам да сваки детаљ испитам до краја - додаје Симоновић.

Сјећање код потомака, посебно старијих, живо је и данас, причају чланови Удружења "Огњена Марија Ливањска", из Београда.

Истина је потискивана, били су забрањени парастоси на стратиштима. Потомци покушавају да одрже везу са крајем предака, да помогну духовну и материјалну обнову. Дио је представљен на изложби.

За десет година постојања удружења, обновљене су неке цркве и гробља, и споменици на стратиштима.

Удружење покушава да помогне и малобројним Србима, који су се, послије протклог рата, вратили на своја огњишта.