Благојевић: Неуставно понашање судија Уставног суда БиХ
Благојевић наводи да је феномен технологије "охаеризма", као посебног тоталитарног облика владања високог представника у БиХ, већ познат, али да је у политиколошкој и правној литератури веома мало писано о феномену злоупотребе судске власти у кључним правосудним институцијама.
Он у ауторском тексту за Политику истиче да је одлука Уставног суда БиХ о пољопривредном земљишту само један у низу примјера који неумољиво потврђују да се на ова два феномена - може свести сва суштина "/не/уставног и /квази/политичког" живота у БиХ од Дејтонског споразума до данас.
Судија Благојевић наводи да је у овом случају већина судија извела своју норму да у члану један, став један Устава БиХ не пише оно што је написано и да ријечи "правни континуитет БиХ" наводно значе искључиву надлежност БиХ за пољопривредно земљиште.
- Када судије раде овакве ствари, онда то није тумачење и примјена права него креирање једне нове судијске норме, за коју су судије рекле да гласи: `БиХ има искључиву надлежност за правно уређивање пољопривредног земљишта` - иако то није прописано ниједном нормом Устава БиХ - навео је Благојевић.
О каквом је неуставном понашању уставних судија ријеч, како истиче Бладојевић, вјероватно најбоље свједоче ријечи једног од судија тог суда, записане у његовом издвојеном мишљењу из јула 2012. године.
Ријеч је о судији Уставног суда БиХ Златку Кнежевићу, данас и предсједнику тог суда, који се није сагласио са већинском одлуком У1/11, на коју се сада позива судијска већина приликом одлучивања о пољопривредном земљишту.
Уставни суд није могао јер нигдје то овлашћење не постоји у Уставу, да он врши распоред уставне надлежности... Ова врло опасна тенденција према којој Уставни суд даје себи за право да у исто вријеме и тумачи Устав и у суштини доноси нове одредбе, ставља у озбиљну сумњу легитимитет представника стечен на општим изборима, који једини има право на промјене Устава - навео је у издвојеном мишљењу Кнежевић.
Благојевић истиче да ове ријечи представљају изнутра разоткривену злоупотребу судске власти.
- Наведени примјер доказује како оно што није могла учинити армија војника, одради неколицина правника. А то већ није, нити треба да буде задатак било којег суда и судије - закључио је Благојевић.