Ветеринарски институт "Др Васо Бутозан": Наредне године производња аутогених вакцина
Осим тога, у овом Институту наредне године требало би да почне и производња аутогених вакцина, односно вакцина које ће бити намјењене превенирању настанка болести од узрочника детектованог на свакој појединачној фарми.
Ветеринарски институт Републике Српске "Др Васо Бутозан" , прије двије године, на територији Семберије открио је бактерију Nokardia , која је први пут у Европи описана као узрочник маститиса код говеда.
Допринос развоју струке и науке овдје није стао, па су тако ове године открили и нову гљивицу која такође изазива исти проблем, рекао је директор Драган Кнежевић.
- Ове године смо открили нову гљивицу на територији Лопара, lat. Scedosporium apiospermum дакле први пут описане као узрочник маститиса у свијету. По нашим сазнањима, до сада, нико није доказао да ова гљивица може изазвати упалу вимена код говеда - нагласио је Кнежевић.
Маститис, односно упала вимена, као болест говеда има велику важност у производњи крављег млијека. Млијеко излучено из болесног вимена не смије се употребљавати у прехрани, не само људи, већ и телади, као и других врста домаћих животиња, јер такво млијеко угрожава здравље, истиче за Радио Републике Српске доктор ветеринарских наука из Института "Др Васо Бутозан" , Оливер Стевановић, који је и открио нову гљивицу.
Маститис је специфична болест говеда, јер ту болест изазива значајан број узрочника, углавном бактерије и гљивице. Сматра се да више од 100 бактерија и гљивица доводи до маститиса код говеда. То је такође једна од болести која изазива највеће економске штете у музном говедарству, које су неповратне за саме произвођаче - навео је Стевановић.
Након овог открића, Ветеринарски институт иде корак даље. Производиће аутогене вакцине, које ће бити намјењене превенирању настанка болести од узрочника детектованог на свакој појединачној фарми каже Оливер Стевановић.
- Када имамо фарму на којој је присутан проблем са упалом плућа, онда изолујемо искључиво ту бактерију и на основу тога правимо специфичну вакцину за остала здрава грла на фарми. Сматра се да ће та специфична бактерија, на фарми, створити много бољи имунолошки одговор од комерцијалних вакцина. Проблем на многим фармама и у многим земљама је што бактерије, вируси и гљивице су значајно мутирали , тако да мјере вакцинације не дају добар резултат. Из тог разлога аутогена вакцинација се сматра добром мјером - закључио је Стевановић.
Производњу аутогених вакцина Ветеринарски институт "Др Васо Бутозан" требало би да почне наредне године.