Живот брачног пара Томанић пун искушења и изазова - све је лакше уз љубав и поштовање (ВИДЕО)
Скоро пет деценија су у браку, а супруга је непокретна већ око 35 година.
Добојлије их свакодневно сусрећу у вожњи на бициклу, прилагођеном инвалидским колицима.
Чудан спој бицикла и инвалидских колица Ранкова је идеја.
Да олакша болесној супрузи, али и себи, направио је превозно средство.
Свакодневно се возе улицама Добоја, с некад пређу дневно и више од 10 километара.
- Треба бити пажљив кад се креће, кад кренеш онда више није проблем. Зет кад је видио и сазнао шта ја хоћу рекао ми је да сам луд. Међутим кад сам ја то све направио и кад је успјело, онда је рекао ћерки "твој је тата постао техничар" - прича Ранко.
Ранков патент беспријекорно функционише.
Њему је свакодневна рекреација, а супрузи Љиљани једини контакт са спољним свијетом.
Од 1988. године болује од мултипле склерозе. Без Ранкове подрше и помоћи не би, каже, функционисала. Једно другом су видали ране и прилагођавали се како су знали и умјели.
- Значи пуно човјеку, од кад смо у браку, он пази на мене стално - каже Љиљана.
Једини проблем праве неприлагођени ивичњаци, али и ту препреку Ранко превазилази. Гдје год да прођу имају подршку суграђана.
Признаје Ранко да су му савјетовали да напусти Љиљану, али то, каже, ниједног тренутка није била опција. Тешко болесна и немоћна родила му је двије кћерке, иако су љекари савјетовали да то не чини. Када је било најтеже Ранко им је био и отац и мајка.
- Није лако, али ником није лако, сви ми имамо неких својих потешкоћа, сви мислимо да су његове потешкоће највеће и најтеже. Тешко јест али кад човјек нешто хоће и кад савлада, направи себи план, ријеши све проблеме онда није ни тешко - додаје Ранко.
Одржала их је љубав, посвећеност једно другом и дјеца коју су подигли. Ранкова домишљатост и сналажљивост олакшала им је живот.