Без посла остало 80 радника УНА ТВ; Зашто ћуте борци за људска права и новинари? (ВИДЕО)
Цијену хибридног рата који Сједињене Америчке Државе воде против Републике Српске платило је 80-оро радника УНА телевизије који су остали без посла, а њихове породице без сигурне егзистенције. У том рату моћнијима је дозвољено и оно што никада у својој држави не би урадили. Да ударе не "седму силу" и да се притом понашају као да је то апсолутно нормална ствар.
Борци за људска права, али и већина новинара ових дана углавном ћуте, иако је одлуком америчке администрације за 80 запослених у УНА ТВ ускраћено једно од основних права - право на рад. Главни и одговорни уредник Независних новина Сандра Гојковић Арбутина каже да остаје жал за одлуком о гашењу УНА телевизије, али и питање да ли се могло учинити нешто више?
- Не могу да тврдим али чини ми се да је УНА ТВ, с обзиром да је била изузетно скуп пројекат, није успјела да оправда, односно да се наметне као један гледан медиј и да су ту такође посљедице гашења а да су санкције томе допринијеле да се донесе коначна одлука - каже Гојковић Арбутина.
Гашење УНА телевизије избацило је на површину поларност и селективност медијске заједнице у БиХ. Они који су били најгласнији у заговарању медијске слободе, остали су на тихом "жао нам је".
- Потпуно је јасно да су све те организације нијеме из простог разлога што их директно или посредно финансира Влада САД и фактички до сада су лајали по принципу не лаје кер због села него због своје кућице - сматра Данијел Симић предсједник Удружења новинара Републике Српске.
Нажалост, додаје политиколог Војислав Савић,стране организације су већ давно продрле у наше јавно друштво и подијелиле су медијску заједницу тако да та солидарност, може се рећи да не постоји.
- Она је сегментирана и свако се просто само о себи забавио и не можемо чути један колективни отпор према том терору који врши амбасада САД - сматра Свић.
У Удружењу новинара Републике Српске кажу да је примарни циљ санкција, гашење медија који нису под контролом запада.
- С друге стране имамо и социјални проблем, у питању је 80 људи који остаје без посла а око тога апсолутно немају никакве надлежности стране владе, док домаће институције прије свега државне заједнице БиХ ништа не раде по том питању - каже Симић.
Постало је јасно да је таква одлука политичке природе. А још јасније се показало лицемјерје САД и колективног Запада. Не марећи за посљедице, оцјена је аналитичара, покушавају оставарити своје циљеве рушења политичког поретка и система.
- Потребно је угасити све оне медије, све појединце изоловати из друштва, све сегменте како би се просто извршио један колективни притисак на комплетно друштво преко појединаца, преко изоловања медијских кућа што је јако трагично и трауматично. А онда са друге стране и појединаца, да се то представи просто да опстанак Републике Српске је воља појединаца а не колектива. А заправо је супротно - истакао је Савић.
Како год, један медиј је угашен. Једно гласило је утишано. Осамдесет запослених тај статус ће имати још пар дана. Од првог августа, како се ко снађе.