Кнежевић: Погодили смо право у мету
Према Кнежевићевим ријечима, Буљов приједлог показује да у Хрватској постоје политичке, државне и институционалне структуре које негирају геноцид у Јасеновцу, као и да се као регион и као Европа суочавамо са бестидним покушајима ревизије историје.
Хрватској нико не брани да осуди геноцид у НДХ
- А један од најмонструознијих покушаја ревизије историје је релативизација онога што се догодило у Јасеновцу од 1941. до 1945. године, а то је геноцид - каже Кнежевић.
То што Буљ мисли да је резолуција инструментализација сјећања на жртве Јасеновца у циљу остваривања великосрпске политике из деведесетих година, најбоље говори о његовој оптерећености Србијом и српским народом, сматра наш саговорник.
- Он је увијек могао да нас демантује тако што ће хрватски Сабор донијети резолуцију о геноциду у Јасеновцу и показати нам да, у ствари, не желе да релативизују ни број жртава, нити да на било који начин манипулишу оним што се тамо догодило - додаје он.
Хрватска држава је увијек имала прилику, а ни данас јој нико не брани да у свом парламенту усвоји исту или сличну резолуцију и на тај начин демантује црногорски парламент, да он није требало да је усваја, закључује Кнежевић.
Хрватска: Како се осветити Црној Гори
Подсјећамо, након што је Скупштина Црне Горе 28. јуна усвојила Резолуцију о геноциду у систему логора Јасеновац и логорима Дахау и Маутхаузен, у Хрватској се води жучна расправа о томе како се реванширати Подгорици.
Званични Загреб је још прије усвајања резолуције упозоравао да би њено усвајање могло да успори пут Црне Горе у ЕУ, а непосредно након гласања, хрватско Министарство спољних послова огласило се саопштењем и резолуцију назвало непримјереном, неприхватљивом и непотребном.
Буљов приједлог један је од најекстремнијих – у приједлогу закључка тражи се да се сви посланици Скупштине Црне Горе који су гласали за резолуцију прогласе непожељним особама у Хрватској, због, како је рекао, "инструментализације сјећања на жртве Јасеновца" у сврху, како је навео, "остваривања циљева политике 'Српског свијета', наставка великосрпске политике из 90-их година".
Његово мишљење дијели и заступница ХДЗ-а Даница Баричевић, за коју је резолуција "неприхватљива, невјероватна и бизарна".
- Неприхватљиво је да држава коју Хрватска сматра добросусједском, којој је годинама помагала да уђе у НАТО и која у будућности можда уђе и у ЕУ, доноси сада такву резолуцију - рекла је Баричевићева.
Хрватски шеф дипломатије Гордан Грлић Радман поручио је да ће реаговати на резолуцију и да је Хрватска Црној Гори, након усвајања резолуције послала ноту, да као чланица ЕУ и НАТО има на располагању све механизме, а да се са премијером Пленковићем још расправља како ће Загреб поступити.
Грлић Радман је оцијенио да је Црна Гора доношењем резолуције показала, како је навео, два лица, своје европско лице у Бриселу и своје инструментализовано лице у Подгорици.
Поред Буља и Грлић Радмана, и хрватски екстремистички политичар и предсједник Домовинског покрета Иван Пенава сматра да је Црна инструментализована од стране Србије.
На оптужбе да је резолуција о Јасеновцу усвојена под притиском Београда, реаговао је и предсједник Србије Александар Вучић, који је на конференцији за медије постави неколико питања политичком вођству Црне Горе.
- Јесам ли ја био идејни творац Резолуције о Јасеновцу, питам предсједника и премијера Црне Горе и на који начин сам вршио притисак на њих да ту резолуцију усвоје и молим их да изађу у јавност и да објасне својим хрватским пријатељима и својим западним пријатељима којима се извињавају даноноћно говорећи да је то велика грешка, да ми кажу зашто су ту грешку починили и да објасне људима да су се шалили када су говорили да са тим има везе Београд и ја лично - рекао је Вучић.