Линта: Хрватска нема снаге да се дистанцира од НДХ, а држи лекције другима
- Хрватска користи своју позицију чланице ЕУ и тражи од других да се понашају онако како она жели, те стога не чуде ултимативни тонови ка Подгорици поводом Резолуције о геноциду у Јасеновцу и логорима Дахау и Маутхаузен коју је усвојио тамошњи парламент - навео је Линта.
Линта је нагласио да је у Хрватској на сцени историјски ревизионизам и да су само ријетки појединци спремни да признају чињеницу да је у Јасеновцу извршен геноцид.
Он је навео да хрватски званичници сваке године одлазе у Јасеновац, али да је све што чине у вези са суочавањем са усташким злочнима само декларативно, те указао да се у овој земљи настоји извршити ревизији историје што показује и изложбена поставка на мјесту усташког логора која ово стратиште гдје је убијено 700.000 људи покушава представити више као "сабирни логор".
- У Хрватској се радикално ради на ревизији историје и тежи да се Јасеновац сведе на радни логор, на то да су логораши, малтене, имали пристојне услове живота!? Отуда сад овакво реаговање на резолуцију Подгорице иако се она злочином у НДХ бави само парцијално и само Јасеновцем као највећим стратиштем у НДХ - рекао је Линта.
Он сматра да би парламент Србије и сам требао да донесе декларацију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у цијелој НДХ.
Линта је нагласио да непрестано треба износити чињенице о Другом свјетском рату и догађајима деведесетих година прошлог вијека и да не треба попуштати и ћутати на очигладне нападе, провокације и замјене теза.
- Само тако можемо стати на пут ревизионизму. Хрватска стратешки и систематски деценијама ради на минимилизирању догађаја у Другом свјетском рату и покушава да НДХ представити као "истинску државу хрватског народа", док Србе желе представити као наводне злочинце - рекао је Линта.
Он је навео да се у Хрватској штампају књиге у којим се тврди да су за злочине у НДХ "криви зли Срби који су дизали побуне јер нису могли прихватити ту хрватску државу".
- Посљедица те радикалне ревизије историје из Другог свјетског рата и рата деведесетих је да Хрватска сматра да је она та која је морално супериорна и да треба да држи лекције другима. Зато је важно да се боримо за истину из времена Другог свјетског рата, као и из рата деведесетих, да имамо институције које ће систематски и плански да се баве тим временима. Потребан је активан приступ у борби за истину, а против ревизије и провокативог и увредљивог приступа Хрватске - поручио је Линта.
Скупштина Црне Горе усвојила је у петак, 28. јуна, Резолуцију о геноциду у Јасеновцу и логорима Дахау и Маутхаузен.
Хрватски премијер Хрватске Андреј Пленковић поручио је да ће Хрватска предузети мјере које сматра примјереним за овакве, потезе "инструментализације парламентарне већине" с циљем нарушавања односа Загреба и Подгорице.
Посланик Моста у Сабору Хрватске Анте Буљ упутио је у процедуру закључак којим би се сви посланици у црногорском парламенту који су гласали за Резолуцију прогласили непожељним у Хрватској.