Сутра отварање изложбе грбова најзначајних српских породица
Ријеч је о изложби Музеја Републике Српске из Бањалуке под називом "Орао, лав и крин - хералдика средњовијековних српских земаља", која ће бити отоврена у оквиру обиљежавања Дана града Добоја - 28. јуна.
Коаутори поставке су музејски савјетник Музеја Републике Српске Јанко Врачар и виши асистент на Филозофском факултету у Бањалуци Дејан Дошлић.
Врачар је изјавио новинарима да је тим од шест људи, укључујући архитекте, дизајнере и сликаре радило на изложби двије године како би се хералдика први пут приближила публици у Српској у три де штампи у којој су израђени грбови и печати.
Он је појаснио да је циљ изложбе популаризација хералдике средњег вијека, која је, како каже, код Срба занемарена.
"Када говоримо о хералдици морамо знати да је то један од ријетких видова српске средњовијековне државности који је преживио османско освајање. Осим српске цркве, хералдика је најдуговечнији траг нашег постојања од средњег вијека до данас", изјавио је Врачар.
Он је навео да је за илирску хералдику заслужан дон Педро /Петар/ Охмућевић, Србин-католик из Дубровника који је био у служби шпанског краља Филипа Другог и као адмирал шпанске флоте 1588. године учествовао у великој Шпанској армади која је напала Енглеску.
"Да би добио титулу племића и да би му тај статус био признат у Шпанији, затражио је да му се уради један посебан грбовник који, нажалост, није сачуван, али су сачуване његове касније варијанте с краја 16. вијека", рекао је Врачар.
Он је испричао да је захваљујући тој илирској хералдици, српска хералдика преживјела период османске владавине и поново се појавила почетком 19. вијека са избијањем Првог српског устанка.
Дошлић је истакао да је на изложби представљено 20 најзначајнијих српских средњовјековних, владарских и великашких грбова који су реконструисани у модерном издању.
"Ово је покушај да се у модерном духу, држећи се правила хералдике, реконструише дио наше средњовјековне прошлости која је изражена кроз слику", изјавио је Дошлић.
Он је нагласио да хералдика није само слика, већ и текст, односно прича причу кроз симболе на грбовима од којих су за изложбу одабрана три - орао, лав и крин који се најчешће срећу не само у српској средњовјековној хералдици, већ уопште у европској.
Дошлић је појаснио да су приликом реконструкције грбова тежили да они буду што аутентичнији ослањајући се на изворе првог реда - новцу, печатима, рукописним књигама, одежди, дворовима, црквеним објектима, а у њиховом недостатку реконструисани су на основу илирске хералдике, односно илирских грбовника.
Изложба обухвата грбове српских владарских и властеоских породица Властимировићи, Војисављевићи, Немањићи, Мрњавчевићи, Лазаревићи, Бранковићи, Драгаши, Балшићи, Војиновићи, Црнојевићи, Котроманићи, Косаче, Хрватинићи, Шантићи, Павловићи, Санковићи, Златоносовићи, Дињичићи, Николићи и Влатковићи.
Уз сваки од њих уврштен је и пратећи писани опис те кратки историјски осврт.
Изложба ће бити отворена у 19.00 часова у добојском Регионалном музеју, а посјетиоци ће моћи да је погледају до 4. јула.