Кордунашки процес трасирао пут угњетавању Срба у Хрватској
На скупу, одржаном поводом 80 година од кордунашког процеса, након којег је стријељано пет Срба, припадника партизанског покрета, указано је да су жртве тог монтираног судског поступка у Горњем Будачком на Кордуну били људи који су главом платили спознају да су Срби у партизанским јединицама тадашњој Комунистичкој партији Хрватске служили као топовско месо, док су функције и привилегије биле резервисане за Хрвате.
О процесу који је пред крај Другог свјетског рата наговијестио трагичну будућност Срба у Хрватској говорили су предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, уредник у Српском културном друштву "Просвјета" из Загреба Чедомир Вишњић и историчари Момчило Диклић и Милан Гулић.
Линта је рекао да је вечерашње окупљање посвећено и великом јубилеју и стотом броју "Српског кола", листа који издаје Савез Срба из региона, а који је јединствен по томе што је једини медиј у Србији који излази на ћирилици и на ијекавици.
Он је истакао да су на вечерашњем скупу и потомци жртава кордунашког процеса, указујући да је уз пет стријељаних, који су били осуђени на смрт, било осуђено још седморо Срба, којима су изречене вишегодишње затворске казне, уз губитак свих политичких и грађанских права.
- То је био класичан судски поступак Комунистичке партије Хрватске на челу са Владимиром Бакарићем, Стевом Крајачићем и Андријом Хебрангом, који је спроведен из само из једног разлога. Наиме, ова група угледних крајишких Срба промовисала је велику идеју да интересе Кордуна и крајишких Срба не могу никако ни у ком случају да заступају Хрвати, него да те интересује требају да заступају аутентични представници крајишког народа - рекао је Линта.
Он је нагласио да је то био први велики обрачун са угледним Србима, који су хтјели да воде самосталну српску политику, што је настављено 1949. и 1950. године обрачуном са тројицом српских министара, додајући да Срби од тада више нису имали самосталну српску политику у Хрватској, нити људе који би истински артикулисали интересе српског народа.
Вишњић, који је и аутор књиге "Кордунашки процес", објаснио је да је суђење групи партизана, интелектуалаца и чланова тијела тадашње Комунистичке партије у љето 1944. године, било спроведено због онога што је касније названо српским национализмом, иако је ријеч о националној освијешћености групе људи, предвођене Вељком Кораћем и Илијом Жегарцем.
- Та група људи је јединствена појава у историји. У прољеће 1944. године, када је исход рата свима био познат, они су одлучили да практично промијене страну. Одлучили су се на самоубилачку акцију, јер су сматрали да политика Комунистичке партије њихов народ, Србе са Кордуна и Крајине, води до физичког уништења - рекао је Вишњић.
Он је истакао да је један од вођа ове групе Илија Жегарац тада упозоравао да ће резултате борбе српских бораца и њихове побједе уживати други, односно Хрвати, који у тој борби нису ни учествовали.
Говорећи о суђењу у љето 1944. године, Вишњић је рекао да је то, формално гледано, било суђење, јер су окривљени изведени пред суд, који су чинили искључиво Срби, али је казне одредило партијско руководство, које се налазило у кући крај суднице.
Диклић је објаснио да су жртве кордунашког процеса биле на трагу успостављања српске аутономије у оквиру Хрватске, коју је заступао један од главних комунистичких идеолога Моше Пијаде, али су се томе успротивили прваци Комунистичке партије Милован Ђилас и Александар Ранковић.
Он је указао да се тада увелико радило на исцртавању граница Хрватске, уз изговор да то нису праве границе као у буржоаским државама, што није било тачно и што су сви каснији догађаји потврдили.
Диклић је нагласио да су на то упозоравале и жртве кордунашког процеса, тражећи издвојени статус за Србе, увиђајући да ће они нестати у Хрватској, уз поступање које је у рату спроводила Комунистичка партија Хрватске.
На кордунашком процесу у љето 1944. године на смрт су осуђени Вељко Кораћ, тадашњи члан Народноослободилачког одбора НОО Кордуна, Љубо Вујичић, учитељ и члан которског НОО Слуња, шеф партизанске штампарије Илија Жегарац, официр Плашчанског партизанског одреда Милан Момчиловић и партизан Марко Мркић.
Судском пресудом у овом процесу на вишегодишњи принудни рад и губитак грађанских и политичких права осуђени су Драгић Бунчић, Душан Балчин, Милица Вујчић, Милић Напијало, Милан Напијало, Јово Балчин и Љубо Мартиновић.