Извјештај енглеског лорда: Откривено шта НАТО смјера на Западном Балкану и Републици Српској
Под називом "Западни Балкан: нови безбједносни изазови на прагу НАТО-а" извјештај је саставио енглески лорд Марк Ланкастер и у њему практично предлаже ограничавање постојећих овлашћења Републици Српској до непрепознатљивости, а даје и нове идеје када је ријеч о сарадњи тзв. Косова и НАТО-а.
Што се тиче Србије, њој је намијењен "одговарајући притисак", речено у стилу енглеских лордова.
Развлашћивање Српске
Једна идеја се односи на притисак који ЕУ, Велика Британија и САД треба да изврше на БиХ како би извршила суштинске конститутивне реформе.
Посебне изазове у том смислу представља политичка централизација, развијање изван модела конститутивних народа и смањивање права на вето укључених страна, како пише у извјештају.
Као потпору за тврдњу о превазиђености модела три конститутивна народа извјештај се (тачка 13) позива на пресуду Европског суда за људска права. Ради се о случају Сејдић-Финци против БиХ у којем је пресуђено у корист овог Рома и Јеврејина који су се жалили да им је трипартитним устројењем Предсједништва БиХ нарушено демократско право да буду бирани у ово тијело.
У документу НАТО-а тако су необично отворено и директно дата "упутства за коришћење" БиХ и развлашћивање Републике Српске упакована у бирократски језик извјештаја, а опет тако недвосмислена, да личе на оно што се некад у БиХ звало "свилен гајтан".
Може се претпоставити да се под централизацијом подразумијева утапање Републике Српске у БиХ и њено нестајање, као што би српска страна испарила и из "превазиђеног модела" три конститутивна народа, а из руку би им било избијено и право вета као посљедња линија одбране сопствених интереса.
Повод за такве претпоставке не дају ни теорије о британским завјерама, ни анимозитет Срба према НАТО-у који га је бомбардовао с обје стране Дрине, већ оно што пише у самом извјештају. Али на другом мјесту.
У тачки 26 и 28 јасно је наведено да је Република Српска камен спотицања за НАТО интеграције БиХ.
Главна препрека за усвајање Акционог плана за чланство било је противљење руководства Републике Српске да учествује у овом програму, наводи лорд Ланкастер и додаје и да су из Комисије за сарадњу са НАТО-ом повучени српски представници.
Иако се не каже директно, да се наслутити да у случају непослушности Републике Српске треба да буде спреман и одговор. Енглески лорд позива у извјештају да се мисији ЕУФОР-а у БиХ обезбиједе неопходна средства и буџет "као средство за супротстављање опасним трендовима у земљи да се разбије послијератни договор".
Од тог договора, као што се види из извјештаја, јача је судска пресуда Сејдић-Финци на коју се аутор позива када тражи конститутивне реформе у БиХ.
Кина главни конкурент
Помињу се, неизбјежно, и страни утицаји које треба сузбити када је у питању Западни Балкан: врло конкретно се издваја Кина, а наравно ту је и Русија.
Када је у питању НАТО, стратешко такмичење се одвија широм планете, али то што се оно одвија на прагу Алијансе на Западном Балкану је од посебног значаја, наглашава се у извјештају.
А онда се одмах у сљедећој реченици помињу Русија и Кина за које се наводи да имају широке везе с регионом, али и да је Кина највећи такмац.
Наглашава се да би ЕУ требало више да се економски ангажује у региону како би се супротставила утицају Кине (тачка 82ц). Ваљда да би ЕУ знала чему економски треба да парира, у извјештају се биљежи да је Кина инвестирала на Западном Балкану 32 милијарде евра између 2009. и 2022. године. Али и да је постала највећи појединачни инвеститор у Србији са улагањем од 1,4 милијарде евра у 2022.
Наглашава се да постоји сарадња и у војној индустрији када су у питању Србија и Кина, односно да је Кина постала највећи снабдјевач оружјем и војном опремом Србије.
У извјештају лорда Ланкастера неизоставно је своје мјесто пронашла и Русија за коју се наводи да је њен главни утицај на Западном Балкану политички (тачка 63).
Констатује се да су односи Москве и Београда посебно пријатељски, а да су још чвршће везе Русије и Српске. Наводи се и да се Русија "досљедно противи независности тзв. Косова", док је предсједник Српске Милорад Додик, како се истиче, европски лидер који је највише пута био у Москви од почетка сукоба у Украјини, преноси РТ Балкан.
Што је веома необично онима који пишу извјештаје у којима савјетују нормализацију односа Београда и Приштине кроз "одговарајући притисак", а за Републику Српску предлажу самоукидање кроз конститутивне реформе.