Мазалица: Уставом и Дејтонским споразумом потврђен уставноправни континуитет Српске
Мазалица је подсјетио да су Срби прије избијања сукоба у БиХ основали Народну скупштину 24. октобра 1991. године, Републику Српску 9. јануара, донијели први Устав, али и да је њен први предсједник Радован Караџић ставио потпис на Кутиљеров мировни план.
- Срби су овим поступцима показали да су, на њихово заобилажење у доношењу одлука и на сепаратистичке тежње друга два народа, имали мирољубив, цивилизован и институционалан одговор. Прије свега, имали смо право да учествујемо у одлуци о томе у којој држави хоћемо да живимо, а са југословенским опредјељењем били смо легалисти, дочим су други били сепаратисти - рекао је Мазалица за Срну.
Он је истакао да Срби нису смјели да буду прегласавани ни у скупштини БиХ ни на нелегалном и неуставном референдуму 1. марта, што се коси и са основним принципима ЗАВНОБиХ-а, на који се Бошњаци тако здушно позивају.
Институционални одговор српског народа, каже Мазалица, био је мирољубив и у складу са међународним правом и Повељом УН.
Мазалица је подсјетио да сукоби у БиХ почињу убиствима Срба и злочинима над српским народом, од убиства српског свата на Башчаршији, преко злочина у Сијековцу код Брода и Доњем Маловану код Купреса и даље, што оружани отпор Срба чини оправданим.
- С друге стране, муслимани и Хрвати тражили су издвајање БиХ из Југославије, што је било противно тадашњем Уставу СФРЈ, дакле нелегално, а будући да је један конститутивни народ у Социјалистичкој Републици БиХ био против тога, онда и нелегитимно - напоменуо је Мазалица.
Током доношења одлука, нагласио је, Срби су константно прегласавани и заобилажена је њихова воља, која је била уставноправна чињеница и обавеза, а једна страна, односно муслимани су преко свог представника Алије Изетбеговића одбили понуђени мировни споразум и тиме се опредијелили за рат и сукобе.
Инсистирање на нелегалном референдуму, скоро па истовремено почевши са убиствима и прогоном Срба, чији починиоци нису кажњени, Мазалица је указао да таква каснија тзв. Република БиХ није имала своје утемељење у уставу и праву, већ на кршењу устава и закона, сепаратистичком насиљу и институционалном хаосу.
Мазалица сматра да обиљежавање 1. марта као дана независности није ни легално.
Према његовим ријечима, без обзира на одлуке Уставног суда БиХ, које прегласавањем Срба могу рећи да је црно једнако бијело и обрнуто, јасно је да Дејтонски споразум у Анексу 4 наводи које су надлежности институција БиХ и да ту нема празника.
- Ни одредбе Устава БиХ које говоре о континуитету са претходном државом не важе, јер важе само ако су у складу са Уставом, а Устав не види празнике као заједничку надлежност ентитета - напоменуо је Мазалица.
Он је навео примјер да у Уставу Републике Српске постоји основ за уређивање својинских и облигационих односа, па Српска још има на снази закон о облигационим односима из бивше државе СФРЈ, који је чак и Народна скупштина неколико пута мијењала.
- То је могла радити јер је тај континуитет у складу са Уставом БиХ, а јесте у складу управо из разлога што својински и облигациони основи нису наведени у Уставу БиХ, а тамо пише да све што тамо није наведено – припада ентитетима - закључио је Мазалица.
Скупштина српског народа БиХ донијела је Устав 28. фебруара 1992. године који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању и гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.
Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба, те једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума одржаног 1. марта на којем нису учествовали Срби.