Андан: Велики кашаљ америчког амбасадора у БиХ
Текст Драгомира Андана објављујемо у цијелости:
Ових дана амерички амбасадор у Сарајеву поново својом недипломатском реториком покушава да освоји симпатије Бошњака. Опет је прорадио миндер, сијело за синијом уз разне ђаконије и ко зна шта још.
На локалитету Башчаршије, коју посјећује амерички амбасадор, у јавној употреби у угоститељским објектима нуди се употреба наргиле. Чини се то као престижан чин новоформиране сарајевске елите. Чини ми се да је Марфи подлегао том пороку и да честом употребом тог чудног напитка, губи разум.
Не знам да ли је провјеравао садржај наргиле и да ли је свјестан да се кроз тај опијат може ставити супстанца која подстиче на мржњу према Србима и српском народу у Републици Српској.
Не кривим Марфија ако је наивно приступио овом "ужитку", али се питам да ли је служба која га прати затајила, а била је дужна да га упозори на штетне посљедице послије уживања.
Подсјетио бих господина Марфија да је српски народ слободарски народ, да су дали огроман број жртава у два свјетска рата у борби против хегемониста и фашиста у два свјетска рата на простору Балкана.
Преко 1.200.000 најбољих синова и кћери дало је своје животе у борби против фашизма, дајући огроман допринос у стварању нове демократије Европе.
Не треба, или ипак треба рећи, да су Срби у Првом свјетском рату изгубили преко трећине мушког становништва, а да се послије тога уз америчку заставу на Бијелој кући вијорила српска застава, и то је нешто с чим се не могу похвалити ни много моћније силе.
Господине Марфи, изашли сте из дипломатских оквира, грубо се мијешајући у унутрашње уређење БиХ. У свакој нормалној земљи, која није протекторат како ви третирате БиХ, би Вас позвали у Министарство иностраних послова и уручили Вам ноту о протјеривању, јер сте прекршили Бечки споразум, којим се регулише статус и дјеловање страног дипломате.
Борећи се вијековима за своју самосталност рађамо се са кичмом. Нашој дјеци и унуцима, преносимо историјску борбу нашег народа, учећи их да је кичма најважнији орган нашег тијела. Има народа који се рађају без овог важног органа, а Ви нећете или не желите да схватите да ми то нисмо.
Ви у овој земљи БиХ представљате велику силу, силу која би управљала цијелим свијетом, али један мали народ се супроставља тој хегемонији већ годинама.
Ни санкције, ни пријетње, ни притисци који су на Вашој сталној агенди неће нас спријечити да будемо оно што јесмо, своји на своме, слоободни, дружељубљиви, добри домаћини и људи који воле своју Републику Српску.
И на крају, овај народ никад неће бити Моника Левински.