Бубић: Институције Српске стварна мета поступка против Додика и Лукића
Саопштење одбране предсједника Републике Српске преносимо у цијелости:
Милорад Додик, предсједник Републике Српске, (као и Милош Лукић, в.д. директор Службеног гласника Републике Српске) извјесно неће имати правично/поштено суђење, што се може недвосмислено закључити из досадашњег тога кривичног поступка пред Судом Босне и Херцеговине.
То се првенствено закључује из судских одлука о одбијању захтјева за изузеће поступајућег судије за претходно саслушање. Није потребно бити правник па закључити да се не може сматрати непристрасним судијом личност о чијем је потенцијалном професионалном напредовању одлучивао оптужени, овдје предсједник Републике Српске Милорад Додик, према одредбама Устава БиХ. Ово учешће у уставном поступку, према изричитој диспозицији члана 3.(б) Устава БиХ, у којем се Милорад Додик изјашњавао као српски члан Предсједништва БиХ, да поступајућа судија не буде именована за судију у Међународном кривичном суду у Хагу, од Суда БиХ је проглашено споредним и посредним, без утицаја на избор за судију у конкретном случају. На овај начин су очигледно игнорисане одредбе Устава БиХ, као што се иначе заобилазе у овом предемту, што се објективно не може прихватити, а Суд БиХ по мишљењу одбране показао пристрасан став одлучујући да се захтјев за изузеће одбије као неоснован.
Слично се догодило и код одбијања другог захтјева за изузеће истог судије. Захтјев је одбијен од стране Суда БиХ с образложењем да је поступајућа судија враћањем оптужнице и упутама датим Тужилаштву БиХ учинила оптужницу јаснијом, и да је то у интересу оптужених, јер тако могу лакше да се бране. На овај начин је потврђен навод одбране у захтјеву за изузеће да је у основи судија "исцртавала" оптужницу умјесто Тужилаштва БиХ. Такође, није потребно бити правник па закључити да ће нејаснија оптужница теже проћи на суду, а јаснија оптужница лакше. Значи да интервенција судије дефинитивно није била у корист одбране, како се тврди у разлозима за одбијање захтјева за изузеће, већ данајски поклон одбрани. Друго је питање што ни мађионичар предметну оптужницу не може "разјаснити" јер у симулираном "кривично-правном" догађају из оптужнице правно не постоји кривично дјело. Према Уставу БиХ, према анексима на Устав БиХ и према Дејтонском споразуму у цјелини, високи представник у БиХ није законодавац, ни као институција, а ни госп. Кристијан Шмит персонално није високи представник.
Одбрани још није уручено рјешење Суда БиХ о одбијању претходних приговора на оптужницу јер медији извјештавају да су приговори одбијени. По обичају неки медији прије сазнају за судску одлуку него странке у поступку, па је и ово доказ објективности. Одбрана ће сачекати уручење судске одлуке прије било каквих коментара у вези с одбијеним претходним приговорима на оптужницу.
Вјероватно полазећи од описаног, досадашњег тога овог политичко-кривичног поступка, један број медија листом најављује објективно поступање у предстојећем току поступка, истичући како ће поступајућег судију појединца, који ће судити по предметној оптужници, одредити ЦМС систем евиденције судских предмета. И то компјутерски, аутоматски, насумично објективно. Према овој медијској кампањи ЦМС систем је технички савршен. Читајући ово чини се вјероватним да судским ЦМС системом не управљају људи ни било какви закони, посебно не домаћи закони у Босни и Херцеговини. Испада да су у БиХ на снази Марфијеви закони јер ће ЦМС систем аутоматски одредити да шнита хљеба с пекмезом падне на намазану страну.
Зато је извјесно да се у овом политичком процесу, заснованом на неправу, не може очекивати поштено суђење оптуженима. Како је и раније истицано стварна мета овог поступка су институције Републике Српске, међу којима је примарно институција предсједника Републике Српске, а онда и Народна скупштина Републике Српске, чије закључке из 2021. године усмјерене на заштиту имовине Републике Српске, у складу с Уставом Републике Српске и Уставом Босне и Херцеговине, спроводи Милорад Додик као легитимно изабран предсједник Републике Српске.