На Сабору изворног српског пјевања наступило више од 40 друштава и удружења
Предсједник соколачког Удружења српског изворног пјевања "Гласинац-Томо Боровина" Миленко Ковач изјавио је да је након дефилеа учесника од порте Цркве Светог пророка Илије улицама Данила Ђокића и Цара Лазара услиједио наступ на бини у црквеној порти, коју је својим рукотворинама и народним ношњама у стилу домаћинске романијске куће украсила група жена из соколачког Удружења "Аурора".
Ковач је изразио захвалност за добру подршку у организацији ове манифестације градоначелнику Источног Сарајева Љубиши Ћосићу, као и привредницима из Рогатице, са Сокоца и Хан Пијеска.
- Циљ Сабора је очување српске традиције, обичаја и културе са Сарајевско-романијске и горњодринске регије, те његовање братске везе и са дурмиторском регијом, те да знамо ко смо, одакле смо и одакле потичемо - истакао је Ковач.
Пјевачко друштво "Плави невен" из Фоче добило је данас Повељу "Томо Боровина" за најбоље српско изворно пјевање о Дрини, које им је у име Удружења за информативно-културне дјелатности "Свети Сава" Источно Сарајево/Пале уручио Недељко Жугић, у оквиру пројекта "Електронска монографија српског изворног пјавања, који, како је наведено, финансира Влада Србије.
Предсједник "Плавог невена" Љубиша Симовић изјавио је Срни да, за разлику од сличних изворних група у Српској, окупљају велики број младих чланова, што је и био циљ оснивача - да овај вид традиције буде пренесен на млађе генерације.
Према његовим ријечима, група углавном пјева романијску кајду, која се чује на ширим просторима са обје стране Дрине до Сарајева, с тим што постоје варијације, од оне нешто ниже са упјевима, до оне најгласније.
Када је ријеч о наградама, Симовић је истакао да је "Плави невен" добио све које се додјељују за овај вид традиције на саборима у Србији, Српској и Црној Гори, гдје су недавно у Плужинама добили пехар за најбоље отпјевану пјесму.
Предсједник Удружења "Сретењска свитања 2004" из села Раниловићи код Аранђеловца Радиша Стојановић изјавио је да су познати по оснивању једног од најбољих фестивала - Првенству Србије "Певај Србијо под Букуљом крај извора", а прије двије године су основали и Свесрпски фестивал изворних група пјевача.
- Циљ је да два фестивала одржимо у једном дану и окупимо Србе из целог света на једном месту. Такмичење смо организовали да би им било забавно - изјавио је Стојановић.
Предсједник Удружења женске изворне групе "Планинке" са Пала Винка Чечар нагласила је да већ 25 година изворном пјесмом чувају традицију и прелијепе обичаје Сарајевско-романијске регије.
Према њеним ријечима, одрећи се своје изворне пјесме значило би да се људи одричу и својих предака што, на жалост, млади не схватају јер је мало оних који су наслиједили љубав према овој пјесми.
- Наступали смо у Србији, на Коларцу, у Црној Гори и ушли у историју Музичке академије у Источном Новом Сарајеву, гдје смо више пута били гости и било би жалосно да се ова традиција заборави - поручила је Чечарева.
Члан Пјевачког друштва "Треће доба" Гајо Гогић из Пљеваља изајвио је Срни да ова деветочлана изворна група највише његује романијску кајду, као што то раде и пјевачи из околине Вишеграда, Фоче и Пријепоља, Прибоја, јер је то, како каже, све исти народ, по крви браћа и сестре из некадашње Источне Херцеговине.
Члан Завичајног друштва "Ђорђе Војиновић" из Инђије - изворне групе "Кордун" Бранка Болић изјавила је Срни да су већ наступали на Сокоцу и да овај пут изворну кордунашку пјесму пјева њих седам.
Болићева је рекла да се, након доласка са Кордуна, у Инђији сналазе и трају и већ 20 година његују и отимају од заборава своју традицију и оригиналну изворну пјесму, као што то у Србији раде још три групе Кордунаша.
Организатор Првог сабора старог српског изворног пјевања "Романијо док ти име траје, чуваћемо твоје обичаје" је соколачко Удружење српског изворног пјевања "Гласинац-Томо Боровина".
Ово удружење је основано прије непуну годину дана, а познато је по наступим на саборима изворног пјевања у Србији, Црној Гори и Српској.