Јакоб Грим - поштовалац Српске народне поезије
Грим је изучавао историју језика и старије књижевности, проблеме мита, бајке и предања, фолклора и права.
Он је засновао 1852. године велики "Њемачки рјечник" и написао "Историју њемачког језика".
Преводио је српске народне пјесме, а захваљујући пријатељству са Вуком Стефановићем Караџићем настао је превод Вукове српске граматике.
Заједно са млађим братом Вилхелмом сакупио је и обрадио многе бајке, познате дјеци широм свијета.
Најзначајније Гримово дјело му је "Њемачка граматика у четири свеске", а позната су и "Историја њемачког језика", "Њемачка митологија" и "Њемачке правне старине".
Грим је посебно цијенио српско народно стваралаштво.
Велики писци Европе, као и Грим, сматрали су и "Хасанагиницу" српском пјесмом, па је тако Јакоб Грим у писму 16. јула 1816. године упућеном чувеном правнику, оснивачу правно-историјске школе и своме професору Савињију ту поему препоручио као велику српску поезију.
- Овим Вам шаљем један превод српских народних пјесама, за које ми рече Вилхелм /брат/ да га желите имати и за којег Вас молим да ми га згодном приликом вратите.
Свјежина и љепота пјесама и савјетодавна помоћ Јернеја Копитара повукла ме у Беч да их проучавам на изворном језику, али сам отада морао да их напустим.
У оригиналу се налази и позната дивна пјесма о Хасан-аги, коју је Гете поњемачио из Фортисовог италијанског превода. Она у оригиналу још љепша - навео је Грим.