Ђедовић Хандановић: Надам се разумијевању америчке администрације по питању санкција НИС-у
Ђедовић Хандановић је на ТВ К1 навела да се нада да ће нова америчка администрација показати разумијевање за Србију.
- Прижељкујемо да нова америчка администрација покаже разумијевање за Србију, за нашу нафтну индустрију, за сектор нафте и да схвати колико је та компанија која је, један мали дио освете Бајденове администрације руском енергетском сектору, захваћена, а опет важна за овај регион, за нашу земљу, за функционисање свих виталних функција у нашој земљи, јер, као што знате, без нафте и нафтних деривата тешко је да можемо свакодневни живот да замислимо - нагласила је Ђедовић Хандановић.
Како је додала, Србија је у претходне двије године подигла резерве за више од 50 одсто.
Када је ријеч о томе шта је потребно како би америчка администрација имала више разумијевања за Србију, Ђедовић Хандановић је навела да је потребно да се води активан дијалог, као и побољашање свеукупних односа са Сједињеним Америчким Државама.
- НИС је незаобилазна тема када уопште одржавамо комуникацију са америчким званичницима и размишљамо стратешки како да побољшавамо свеукупне односе. Ми смо прошле године потписали са САД први стратешки споразум о сарадњи, он се управо тиче енергетског сектора, гдје ми желимо да се повежемо боље када је сарадња у енергетском сектору у питању или да за то створимо услове и прилике - казала је она.
Ђедовић Хандановић је подсјетила да је тај споразум ступио на снагу и у Србији и у САД и додала да простора за сарадњу и за градњу те сарадње има.
- У том смислу требало би да они узму у обзир наше аргументе, да нас чују мало боље. Наравно да то није једноставно, да је то једна гломазна администрација, али прије свега је битно да имамо добре политичке односе и да их побољшавамо - истакла је Ђедовић Хандановић.
Како је додала, то је могуће да се деси за вријеме администрације Доналда Трампа.
Ђедовић Хандановић је навела да је Србија имала активан дијалог и са руском страном, као и да су руске компаније присутне у енергетском сектору више деценија.
- Ми се ослањамо на Русију када је у питању снабдијевање гасом и да нема те сарадње, вјероватно би Србија била много више погођена енергетском кризом, прије свега када су у питању цијене енергената, мислим на гас прије свега, а од 2008. године откада је продата НИС, ослањамо се на руске партнере и у сектору нафте у великој мјери. Ми са Русијом имамо и добре политичке и историјске и културне и економске односе и наставићемо и о овом проблему да причамо са њима - рекла је Ђедовић Хандановић.
Говорећи о томе шта је потребно да се уради за ових мјесец дана одлагања санкција, Ђедовић Хандановић каже да би првенствено НИС требало да настави да послује неометано.
Додаје да је друго продужење комплетније у смислу да НИС може да настави да послује и са компанијама из држава ЕУ и са финансијским институцијама из тих држава.
Министарка је истакла да НИС може да набавља, односно да уговара додатне количине сирове нафте, да их набавља, да их плаћа неометано и да настави да снабдијева тржиште неометано као и до сада.
- То је оно што је најбитније и наравно да ми у међувремену повећавамо наше логистичке капацитете, било да се ради о жељезничком транспорту или пак о водном транспорту, значи да стварамо веће могућности за увоз већих количина нафта и нафтних деривата, које би прије свега у том случају друге компаније преузеле - казала је Ђедовић Хандановић.
Министарка је рекла да се Србија снабдијева тренутно од своје производње око 20 одсто и додала да расположемо са довољно нафтних деривата за 90 до 100 дана резерви.
- То нам свакако даје одређену сигурност. Али, ми на те резерве не желимо да рачунамо, нити да их трошимо, него да видимо које су то опције прије тога и, наравно, НИС има своје резерве и сирове нафте, значи да рафинерија може да настави да ради у догледном периоду без обзира на било шта друго - навела је она.
Говорећи о стратешком партнерству Србије са Мађарском, она је нагласила да се Мађарска данас снабдијева гасом захваљујући Србији, односно Балканском току, који се ослања на Турски ток и допрема гас до Србије, Мађарске и Словачке.
- Мађарска с нама има изузетну сарадњу управо на основу те чињенице. С друге стране, откако је избила енергетска криза, Србија је закупила додатна складишта гаса у Мађарској, поред оног које имамо у Банатском Двору, како бисмо обезбиједили већу флексибилност током зимског периода, односно грејне сезоне. Ради се о значајним количинама - ову годину смо започели са 160 милиона кубних метара гаса ускладиштених у Мађарској - казала је министарка.
Како је додала, та количина је сада потрошена и тренутно се разговара о наставку сарадње за наредну грејну сезону.
Ђедовић Хандановић додаје да је Србија паралелно започела и проширење складишних капацитета у Банатском Двору, како би се повећале домаће резерве, што је и примарни циљ те да се очекује да ће то проширење бити завршено током 2026. године.
- Изградња нафтовода представља додатни извор снабдијевања нафтом за Србију. Он ће бити дуг око 113 километара, између Новог Сада и Алђе, на граници с Мађарском, а настављаће се и на мађарској територији до магацина "Дружба". На тај начин добијамо још један правац за допрему сирове нафте - рекла је она.
Истиче да ће Србија, када се повеже на нафтовод "Дружба", имати могућност да увозимо нафту из више праваца, што значајно повећава нашу енергетску сигурност.
- Што више извора снабдијевања имате, то сте безбједнији, а са партнерима тада можете да разговарате и о повољнијим цијенама - рекла је Ђедовић Хандановић.