Ако се није десило у Пелагијином венцу, НИЈЕ СЕ ДЕСИЛО УОПШТЕ.

У Пелагјином венцу су ликови међусобно испреплетани у пословним, родбинским, (не)пријатељским и комшијским односима који креирају њихове животе и унутрашњу динамику улице. То су људи углавном средњег сталежа који себи дају за право да се мешају једни другима у животе, вире кроз прозор и забадају носеве, али када је потребно, у кризним моментима, све баријере падају и они показују људскост, уједињени против заједничких непријатеља – “страних окупатора” - инвеститора и дошљака.

Када последњи Пелагијин потомак несрећно страда, почиње нова ера у Пелагијиној улици, али нико од становника још тачно не зна шта та ера представља.

Док се њихови животи настављају у истом лаганом ритму, у улицу ступају нови ликови и провоцирају ситуације, намећу нова правила и доводе до закључка да ће се одласком последњег Пелагијиног потомка њихови животи ипак бити драстично измењени.