Мазалица: Умјесто јединства опозиција бира пут рушења институција Српске
Мазалица је истакао да је управо опозиција у Српској највећи непријатељ донесених одлука које штите институције, имовину и надлежности Републике.
- Било би добро да смо постигли апсолутно јединство за усвојене одлуке и законе у Народној скупштини Републике Српске. Кад год је постојало јединство, то је значајно утицало на рјешавање криза, као што је била и она за вријеме Мирослава Лајчака - навео је Мазалица.
Он је подсјетио да је резултат јединства било повлачење одлуке Лајчака, те каже да управо такво дјеловање има снагу да сруши све одлуке штетне по интересе Републике Српске.
- Опозиција је највећи непријатељ одлука које смо донијели, па чак и већи него политичко Сарајево или међународни центри моћи. Они измишљају да су поједине земље против новог Устава, а против тога се изјаснио само Кристијан Шмит и политичко Сарајево - подсјетио је Мазалица.
Он сматра да би било добро да постоји усаглашен став у Републици Српској, указујући да је опозиција гласала за законе због којих је отворен поступак пред Судом БиХ против предсједника Републике Српске Милорада Додика.
- Предсједник Републике Српске, када је добио на потпис та два закона, то су били добри закони јер су за њега гласали и власт и опозиција. Није било разлога да законе враћа поново на одлучивање. Када је добио осуђујућу пресуду они не само да су се повукли, већ су предлагали да Милорад Додик поднесе оставку, што је апсолутно неодговорно - нагласио је Мазалица.
Он је појаснио да су наведени закони и донесени с циљем да се заштити имовина Републике Српске, што је била крајња намјера Кристијана Шмита.
- Постојао је низ варијанти али опозиција није ништа предлагала. Само су тражили да Додик поднесе оставку и они у томе виде наду да дођу на власт очекујући помоћ ЦИК-а - рекао је Мазалица.
Он је указао да се све може видјети на примјеру именовања и смјена на нивоу БиХ, односно Савјету министара, гдје опозиција са странкама "Тројке" и ХДЗ-ом покушава изгласати Небојшу Вукановића за министра безбједности, преко којег би била омогућена проходност одлука.
ТЕШКО ИГНОРИСАТИ ТЕШКЕ РИЈЕЧИ У СКУПШТИНСКОЈ САЛИ, МОРА ПОСТОЈАТИ КУЛТУРА ДИЈАЛОГА
Говорећи о сједницама Народне скупштине Републике Српске, Мазалица је рекао да се труди да бира ријечи, али да је некада тешко задржати квалитетан и пристојан начин комуникације с обзиром на изречене ставове у сали које карактеришу увреде.
- Трудим се да бирам ријеч, изузев прошле сједнице Народне скупштине када сам рекао посланицима опозиције у фигуративном смислу да су дезертери, због тога што побјегну са сједнице као што дезертери бјеже са ратишта - истакао је Мазалица.
Он је рекао да покушава задржати комуникацију која приличи сједницама Народне скупштине, те је истакао да шефови клубова требају задржати однос који омогућава сарадњу с циљем квалитетнијих расправа.
- Са колегом /Огњеном/ Бодирогом, /Игором/ Црнатком и Вукановићем имам коректан однос. У неким ситуацијама треба да постоји и могућност договора и да лични анимозитети не представљају препреку - рекао је Мазалица.
У БиХ СЕ ДЕСИО СВЈЕТСКИ ПРЕСЕДАН, ПОЈЕДИНАЦ НЕ МОЖЕ ДА ДОНОСИ ЗАКОНЕ И ПРОПИСУЈЕ САНКЦИЈЕ
Мазалица је истакао да се у БиХ десио свјетски преседан, јер појединац не може да доноси законе и прописује кривичне санкције, као што је урадио странац Кристијан Шмит наметањем одлука.
- Законе морају да доносе парламенти гдје сједе изабрани представници народа - истакао је Мазалица.
Он је подсјетио да Шмит у БиХ борави илегално јер нема потврду о именовању у Савјету безбједности УН.
ИМОВИНА ЈЕ КЉУЧНА, БОШЊАЦИ УЗ ПОМОЋ ШМИТА ЖЕЛЕ ДА ЈЕ ПРЕБАЦЕ НА НИВО БиХ
Мазалица је рекао да је имовина кључна да би Српска могла привлачити стране инвестиције, што је и предвиђено Уставом, али да Бошњаци уз помоћ Кристијана Шмита покушавају проблематизовати ово питање и пребацити надлежности на ниво БиХ.
- Устав је јасан и наводи да Република Српска уређује имовинско-правне односе. Усклађен је са Уставом БиХ - рекао је Мазалица.
Он је навео да су видљиве стране инвестиције у Републици Српској, што се може видјети и по захтјевима привредника за прикључење на електричну мрежу и истакао да је потребно на адекватан начин одговорити захтјевима тржишта.