Кустурица: Немам више право да ћутим
Овако прослављени редитељ Емир Кустурица у интервјуу за Спутњик објашњава околности у којима је, поред репутације свjетског умјетника филма, почео да гради и каријеру књижевника.
Да је у томе успјешан потврдило је и представљање његових Сабраних дјела у пет књига, објављених у издавачкој кући Космос.
Уз опаску да би можда боље било рећи изабрана дјела, будући да ће их бити још, професор Кустурица, још додаје да његово писање није дошло из неког смишљеног концепта.
- Није то дошло ни из жеље да будем писац, него је настало практично као замјена за нешто што је много композитније и теже, а то су филмови. Дакле, да би постао књижевник човјек мора да пише, односно мора да вјежба рукопис, а ја сам то доживио као кад правим кадрове. А кад правите кадар и секвенцу, било да је један или их је много, то се увијек ради изнова, све док човјек не дође до неке врсте перфекције - рекао је Кустурица.
Сами сте казали да сте постали писац између осталог и због тога што није више било новца за филмове.
- Кад сам први пут рекао нешто позитивно о Путину, онда је одмах кренула рестрикција на Западу која је била сулуда. То је било још вријеме кад је он био кооперативан са Западом, не ово сад у коме ствара нову валуту и гдје се заправо један читан свијет ломи и добијамо нови оквир нове цивилизације која је на други начин постављена од ове колонијалне - јасан је прослављени редитељ и књижевник.
Да ли вас добро разумјех да сте ви захваљујући Путину заправо постали писац?
- Тако је, то је најтачније.
Присећајући се свога пута, на промоцији сте поменули ваш први филм "Герника", рађен по причи Антонија Исаковицћа. Да ли је "Герника" као симбол борбе против насиља и борбе за слободу заправо заједнички именитељ свега што сте до сада урадили?
- Јесте. Ту сам одмах на почетку уочио шта значи цјелина. И кроз шта јунак све прође, направи ужасну грешку јер жели да помогне, а у ствари исјечете носеве, који су наводно код припадника Јевреја већи и сјече их, а онда из страха кад види шта је урадио - као и човјечанство из хаоса у коју уведе историја - онда се све поправља и враћа се у почетну фазу и тако у круговима - наводи Кустурица.
Гдје је онда улога вас као бунтовника против тог свијета? Ви се не бисте бунили да не вјерујете да је тај свијет поправљив и да га је могуће довести у неке разумне координате?
- Свијет се самоисхрањује и он у тој самоисхрани проживи разне фазе. Шта је добро са овом новом цивилизацијом? Она је створена и она ће да се развија као једна врста евроазијства - јер без Европе ипак не може - али азијство, односно азијска сила у колективизму. Тај колективизам су ови изгубили изузев у фудбалу или у тако неким споредним активностима, али нема га у производњи нити у ономе што је есенцијално за те западне народе. На другој страни се појављује нова цивилизација или идеја о будућности као више цивилизација које прате једна другу - каже Кустурица.
Да ли ви то сада причате инспирисани БРИКС-ом који је актуелан ових дана? Је ли то та цивилизација која ће донијети новину?
- Наравно. Ја мислим да је БРИКС један нови оквир у којег ће стати све оно што не жели да буде под неоколонијалном, односно постколонијалном шапом која је држала практично читаву планету два, три вијека. Сад је дошло вријеме разрачунавања које не мора да буде ратно, иако ће ту бити ратова. Уосталом, Индија и Кина имају спорове око граница, па су у истој тој групи. Уједињене нације и међународно право је тако поклекло, изгубило је ону силу коју је имало и у таком нереду јако је добро да се ствара нови поредак. То је нови поредак на старим искуствима царевина, поклекнутих царевина, поништених Кине и Индије који су заправо били највеће жртве колонијализма британско-француског, односно америчког, а сад се јављају и сами као хегемони - сматра Кустурица.
Да ли је симбол тог новог свијета, слободнијег и праведнијег Петер Хандке, човјек кога има и у вашој новој књизи "Побуњени анђео"?
- Петер Хандке је човјек који по свему заслужује једну књигу и много пажње. То је човјек који је у вријеме бомбардовања Београда, Србије и Републике Српске стигао ту да живи с нама под бомбама. Такву ствар може да изведе само велики херој, односно човјек код кога нема граница између животописа, онога што живи, и писања које долази из његове неухватљиве природе, које има жанр који никад на планети није постојао, нити ће постојати, који је дубоко људски. Све што је Хандке радио, мање-више је на крају поклонио нама. И ја мислим да је због тога и добио Нобелову награду - увјерен је Кустурица.
У књизи је то човјек на жици који разграничава свијет на добро и зло, да ли су такви као Хандке малобројни или их има?
- Професор читав живот хода на жици. Без жице нема оног што Мило Ломпар пише о мојој првој књизи, о идеји о инсајдеру у аутсајдеру. Када аутсајдер постаје инсајдер, а не жели то да буде, него се враћа аутсајдеру, а ипак је на путу гдје се инсајдерски стичу различити услови. На који начин? На тај начин што постајеш руски пријатељ у тренутку каду им је најтеже. Кад постајеш српски највећи пријатељ у тренутку кад је том народу најтеже. Значи, високи задаци жртвовања и идеје да човјек ако се не жртвује - не постоји. Он може само да буде жртва неког аутоконформизма који влада и који људе поништава. Човјек који остварује смисао кроз жртвовање за друге је човјек. Побуњени човјек је то исто. Шта је Хандке рецимо без Србије? Био би успавани писац који би успијевао у формалном смислу да дотакне небо, али то искуство у којем се жртвовао за један мали праведни народ, потуривши практично леђа под све те медијске бичеве који владају Западном Европом - стварно је вриједно пажње. Није он играо на ту карту, он је само желио да помогне - јасан је прослављени редитељ.
Ни ви нисте играли на одређену карту, у смислу калкуланства, али сте ипак осванули на једној страни...
- Кад се распадала Југославија, моја идеја о тражењу поријекла била је управо због тога што је српски идентитет постојао у мојој кући. И он је истражен. То је проблем који се појављује заправо у мом родном граду, али не и код мене, тако да ја не дијелим тај проблем. Ја дијелим актуелне проблеме кроз које пролази српски народ, покушавам да будем од користи за његово преживљавање у овим тешким условима. Изгледало је као да сам на страни јачег, али зашто је то тако замишљено? Зато што је то провинцијални утисак. Свака провинција има утисак да је она спремна да направи светозадор. А није тако у свјетским помјерањима, испало је да су Срби награбусили највише и да су били увијек, рекло би се, на некој клацкалици гдје је правда измицала, непрестано. И утолико је моје самопотврђивање у оквиру тог национа и те културе било најнормалнија појава за мене и за моју породицу - казао је Кустурица.
Свијет и даље с пажњом прати све што причате и радите. Недавно смо гледали домаћи документарац у Украјини гдје се и ви појављујете, али сви су "разумјели" да је то ваш филм - тамо гдје се појавите све постаје ваше.
- То је занимљив филм. Јер како без икаквог одбљеска човјек да ћути на оно што се дешава са Печерском лавром у Кијеву, дакле, у срцу руске духовности, односно православља, с којим ми дијелимо практично све, укључујући и блиске језике и на неки начин никад остварену љубав која је, ваљда због те физичке удаљености, тако била постављена. Веома је важно да се у једном таком филму солидаришемо са браћом која су угњетена у Кијеву. То су православна браћа, то је иста култура, то је култура на којој сам ја одгајан, без обзира што су имена другачија, то је оно што сам понио из куће. Да је мој отац жив, урадио би исто - категоричан је Кустурица.
Имате ли наду да ће се ту нешто добро дешавати?
- Имам. Мислим да сила бога не моли и да ће то на крају да заврши управо на онај начин на који очекујемо да све дође на своје мјесто и да оно што је руско буде руско. Зашто? Зато што је тај мултикултурни рецепт пропао на испиту, управо на оном на чему је независна Украјина угњетавала у том дијелу, забрањивала језик. Гледао сам један документ у коме украјински предсједник обећава пензионерима Русима да неће имати пензију, да неће моћи унуке да шаљу у обданишта и да нецће моћи да живе на тој територији. И то се сад види по утврдама које су градили од 2014. до практично почетка овог сукоба. Ту се још појављује и феномен биолошких лабораторија, та прича заслужује свој епилог - наводи Кустурица.
Да ли су у праву они који кажу да све заправо зависи од исхода америчких избора?
- На површини то јесте везано за те изборе, то је још увијек најјача свјетска сила, формално и до увођења валуте која ће да парира, а не да буде жртва америчког долара. А доштампавали су их колико год им је требало, јер су знали да у завршници неког коцкања у Дубаију или било гдје у Индонезији, добитнику жетоне исплаћују у доларима. Док ове земље које су се среле сад у Казању, не створе свој монетарни финансијски систем, дотле ће они бити први. А мислим да нам за ово о чему говоримо треба још година-двије, да ћемо имати један паралелни финансијски систем и економију која неће зависити од федералних резерви, односно колико има долара или колико ће се доштампавати. Кад се смањи оквир унутар којег је долар валута која влада, онда ће Америка изаћи на чистац сама са собом. А тај чистац не знамо шта ће да буде - говори Кустурица.
Андрићу сте посветили цио један град али нисте од њега преузели увјерење да је у ћутању сигурност. Ви не ћутите?
- Нисам, зато што се данас не може рећи да је ћутању сигурност. Данас можеш да се правиш луд да се ништа око тебе не дешава и да будеш слободно жртва тога што ћутиш. Данас се човјек брани вербалним рафалима боље него ћутњом. Хоћу да кажем, различита времена - различите идеје и идеали. Андрићев је било идеал да буде миран и да ствара. А мој идеал је да у своју друштвену заједницу унесем што више могу. И утолико је мој дискурс, у ствари, јак да би све оно што код мене вриједи било пренесено на људе с којима живим - каже прослављени редитељ.
Да ли сада говорите из аутсајдерске позиције, опет сте прешли на ту страну?
- Јесте. Али ја немам путера на глави. Дуго је постојала и још увијек постоји једна сулуда идеја да ми је држава дала брдо, да ми је држава дала Андрићград. Одем доле у Требиње гдје имам неки стан и први комшија каже - општина му дала стан - појашњава Кустурица.
Када да очекујемо сљедеће томове сабраних дјела и макар један филм?
- Биће, биће. А биће и књига идуће године - завршава Кустурица.