Ђоковић: Тенис ми је помогао да се извучем из проблема које смо имали у Србији
- Србија је веома стара нација. Прво морамо то да разјаснимо, јер имамо веома богату историју и традицију. Али у новијој историји, посљедњих сто година – Први свјетски рат, Други свјетски рат и посебно сада, у задњих 30 година – много смо пропатили, не само ми, него и Хрватска и Бих. Нажалост, та држава која је некада била јединствена држава Југославија, раскомадана је 90-их, а ја сам рођен 1987. као Меси, тако да се не сјећам добро каква је та држава, јер сам био јако млад. Сјећам се другог дијела 90-их и да је наша земља била под санкцијама и ембаргом, што значи да нисмо могли ништа ни извозити ни увозити - казао је Ђоковић за аргентински Ла Национ.
Наставио је у сличном тону, осврћући на своја сјећања из времена рата и коликог трага је то оставило на њега, али и колико му је то представљало мотивацију да постигне нешто у животу.
- Сјећам се да сам стајао у реду са својим дједом у пет ујутру по хљеб да прехраним цијелу нашу породицу. Дјед, тетка, ујак, моји рођаци, моја браћа, моји родитељи и ја. Живјели смо сви заједно у малом стану јер нисмо имали другу могућност и то су ствари које су постале саставни дио мог карактера, онога што сам данас као особа. То оцјењујем позитивно, јер ми је то ојачало вољу да успијем, да урадим нешто са својим животом и имао сам невјероватну подршку родитеља, који су уложили сваки евро који су имали. Одрастање у том контексту је било тешко, пролазили смо кроз недаће и ја сам био мали дјечак који је изабрао да се бави спортом који је за богате, скуп спорт за нашу ситуацију, јер Србија није богата земља - истакао је Ђоковић.
Српски тенисер је говорио и о томе да га тужним чини када види дјецу како пате као и многобројне ратове који се воде широм свијета те да жели створити боље друштво како за своју тако и за сву дјецу на овом свијету.
- Шта ме чини крхким? Више него што ико може замислити. Дјеца. Моја дјеца, али и друга дјеца. Увијек сам био узбуђен због дјеце, али када сам постао отац, то је потпуно другачије. Када видим дјецу како пате, срце ми се слама, као да сам пао у депресију. Зато што су они најчистија бића на планети и заслужују најбоље, заслужују будућност. А кад видим ове ратове и све што се дешава. Ја сам проживио рат, мој град је бомбардован даноноћно два и по мјесеца. Видио сам мртве људе. А сада када видим ратове у другим дијеловима свијета, не разумијем. Мислим да знам зашто се то дешава, нажалост, политичка питања и све то, али ме растужује јер ако не оставимо бољи свијет за дјецу наредних генерација, то значи да нисмо урадили добро неке ствари. Стога је један од најважнијих разлога зашто радимо са дјецом у нашој фондацији тај што желимо да створимо боље друштво, да имамо боље образовање. А глобална неправда чини да се осјећам врло рањиво, посебно према дјеци или природи - рекао је Ђоковић.
Осврнуо се и на то како је тенис њему лично много помога да се извуче из проблема који су се у том периоду дешавали у Србији.
- Тенис ми је дао прилику да имам бољи живот и да се извучем из проблема које смо имали у Србији, посебно касних деведесетих, поменуо сам бомбардовања два и по мјесеца, дању и ноћу. Да ли сте знали да је Београд град у Европи који је највише пута рушен и обнављан? Овај град има невјероватну отпорност и дух. Проналазим тај дух у себи. Тешкоће кроз које смо пролазили моја породица, мој народ и ја су невјероватне. И понављам јер знам да се оно што говорим чује и у Хрватској, у БиХ, у другим земљама, у Сјеверној Македонији, Словенији, Црној Гори и тако даље. И увијек их помињем јер су и они страдали у новијој историји и у ратовима, чак више него Србија. Тако да разумијем бол и тешкоће. Нажалост, ране рата су отворене и још увијек постоји тензија, али кроз спорт се отвара простор да се људи приближе, да имају више разумијевања и спремније да опросте. То је порука коју увијек покушавам пренијети. Та искуства из деведесетих увијек су са мном, не нестају, али идем даље. Не мрзим никога због онога што се десило и никада нећу заборавити, али сам умио да опростим и да се радујем - закључио је Ђоковић.