Лажне апликације, преваранти користе за крађу личних и податка о платним картицама (ВИДЕО)
Савјетују грађане да при преузимањ све популарније "Тему" апликације провјере и назив издавача "Тему интернешнел" и друге важне податке.
Купујте као билионер! Под тим мотом популарна апликација за онлајн куповину ушла је на тржиште и у нашој регији. За ситниш, "Тему" нуди све, од ситница за домаћинство, одјеће, до техничких уређаја, козметике. Али, уз праву, појавила се и лажна апликација која има један циљ – домоћи се ваших личних података и почистити банковни рачун. Зоран Петош каже, један је од "срећника" који је добио СМС са обавјештењем да је његов пакет на путу ка њему. За испоруку недостаје пар ситница.
- Апелујем на потрошаче да не кликају на то јер онда прелазе даље, узимају им се подаци. БХ поште су се такође огласиле да то није њихово и морају грађани бити опрезни кад било шта кликају путем интернета - истиче Зоран Петош, УГ "ДОН" Приједор.
Поплава оваквих порука била је сигнал за МУП Српске који упозорава – читајте и ситна слова када купујете путем интернета! Лажни "Тему" једна је у низу превара, па ваља имати на уму нека правила игре.
- Да се "Тему" апликација преузима искључиво преко оне званичне продавнице апликација, као што су гугл плеј или ап стор, зависно од тога који оперативни систем подржава уређај корисника. Зашто? Зато што апликације које се оглашавају на тим званичним продавницама апликација мора проћи одговарајуће сигурносне провјере. Тако је "Тему" прошао сигурносну провјеру, има сертификат о сигурности када су у питању мобилне апликације - поручила је Драгана Вујић, инспекторка за високотехнолошки криминалитет, МУП Републике Српске.
Треба, сугеришу из МУП-а, провјерити и да ли страница са које се купује има попратне информације о сједишту канцеларије за регију, податке о достави и сигурној куповини. Дакле, све што има и трговац који је физички присутан на тржишту. Градимир Станковић стручњак за дигитални маркетинг каже – онлајн куповина је сјајна ствар, али и упозорава да су заједно с њом напредовали и преваранти.
- Процјењује се да је штета од сајбер напада на свјетском нивоу чак девет трилиона долара. У то су укључене и мјере заштите и различити програми, антивирус системи, које појединци и фирме требају имати, али и износи које хакери украду са рачуна на различите начине - додаје Станковић.
И банкари апелују – као што не бисте дали новчаник с картицама и документима у стварном свијету, немојте ни у виртуелном. Сања Лакић годинама ради на сигурности онлајн плаћања и каже - системи заштите су напредовали, али човјек је увијек слаба карика. Стога банке посебну пажњу посвећују дигиталним каналима плаћања.
- Клијент да би уопште могао да обави трансакцију плаћања на сајту, прије свега мора да откључа картицу, затим има одређене дневне лимите за кориштење картице на интернету и додатно, све су картице укључене у 3Д сикјурити систем плаћања. Тако да, ако плаћате путем сајта који има 3Д сикјурити морате додатно да унесете код за плаћање на интернету - каже Сања Лакић, руководилац Одјељења за развој дигиталних канала.
Министарство унутрашњих послова Републике Српске, у прошлој години, забиљежило је 202 случаја високотехнолошког криминала. У односу на ранију годину ријеч о повећању од готово 25 одсто. Преваре постоје откада је свијета, а интернет је додатно олакшао приступ личним подацима.
Али само ако корисник то допусти. Стога ваља имати на уму – лични по