Добој: Обиљежене 83 године од устанка у Другом свјетском рату
Са скупа је поручено да од заборава треба сачувати историјске чињенице, те их одбранити од ревизионизма у околностима растућег фашизма и нацизма у Европи и свијету.
Предсједник СУБНОР-а Добој Далибор Ђурић рекао је да је прва устаничка пушка одјекнула 23. августа 1941. године у Осјечанима да би дан касније устанички ослободилачки одреди из озренског мјеста Преслица кренули у правцу Маглаја, Грачанице и Добоја.
- Традицију је битно сачувати, да знамо шта је то антифашизам, зашто су се ти људи борили, а то је прије свега слобода - рекао је новинарима Ђурић, који је историчар.
Ђурић је указао на обавезу пијетета према страдалим прецима који су носили устанак, додајући да је то доминантно био српски народ, о чему сведочи и плоча са 111 стријељаних устаника, од којих је 110 Срба и један Хрват.
Одговарајући на питања новинара, Ђурић је рекао да су антифашистички покрети били они који су носили идеју слободе и борбе против окупатора.
Потпредсједник добојског СУБНОР-а и социолог Давор Видаковић поручио је да су фашистички покрет чинили и они који су пристали да буду окупирани и поручио да је слободарска антифашистичка борба потребна и данас када се "баук `свастике` надвио над цијелим свијетом, не само Европом".
- И данас на сцени имамо људе који сматрају да је у реду да буду окупирани, да требамо од некога слушати како и шта требамо да радимо - истакао је Видаковић.
Он је додао да су у Добоју подмладили и ангажовали рад СУБНОР-а на ширењу антифашистичке идеје код младих, како би их упозорили на огромна људска страдања због сулудих идеја фашизма и нацизма.
Члан СУБНОР-а из добојског насеља Мала Буковица Мухамед Беговић рекао је да мјештани одржавају спомен-гробље партизана тог краја како би било подсјетник младим генерацијама на историјске околности са којима су се носили њихови преци.
Код Меморијалног спомен-обиљежја вијенце су положиле делегације СУБНОР-а из Добоја, Маглаја и Грачанице.
Устанички ослободилачки одреди у ноћи између 23. и 24. августа 1941. године из озренског мјеста Преслица кренули у правцу Маглаја, Грачанице и Добоја.
Тада су устаници уништили вагоне наоружања и војне опреме фашиста, смјештене у добојским насељима Усора и Барее који су били намијењени за Источни фронт, што је у то вријеме била највећа диверзија у тада покореној Европи.
Услиједила је одмазда над 111 устаника, од којих је 110 Срба, које је усташки пријеки суд у Добоју у септембру 1941. године осудио на смрт и стријељао.
Почаст свим борцима и цивилима погинулим у Другом свјетском рату јуче је одата и на Брезицима, гдје је била смјештена устаничка болница, као и у Осјечанима, гдје је испаљена прва устаничка пушка, а почаст ће данас бити одата и код спомен-обиљежја на Преслици.