Њемачка би требала изразити кајање због злочина почињених над Србима
У заједничком ауторском тексту пише да је УН резолуција о Сребреници подстакла дебату око произвољне историјске правде, а посебно улоге Њемачке у звјерствима над Србима током Другог свјетског рата.
Зуроф и Николић наводе да је прије нешто више од два мјесеца Генерална скупштина УН усвојила резолуцију коју није подржала већина њених држава чланица /84 су гласале `за`, но 68 земаља је било уздржано - 19 је гласало против, док 22 земље, укључујући Израел, нису присуствовале гласању/.
- Усвојеном резолуцијом се 11. јул проглашава `Међународним даном сјећања и обиљежавања геноцида у Сребреници 1995. године`, осуђује негирање геноцида, као и величање ратних злочинаца. Зашто је, међу тако много масакра почињених током модерне ере, овај гнусни ратни злочин изабран да буде означен као случај геноцида? Генерална скупштина УН је то учинила, упркос чињеници да је огромна већина Бошњака који су избјегли у Сребреницу, званично проглашеном за уточиште босанских муслимана, остала поштеђена од трупа Републике Српске. Штавише, све жене, дјеца и старци, који су чинили огромну већину од 25.000 избјеглица, пуштени су неповријеђени - пише у тексту.
Оваква апсурдна одлука, напомињу аутори текста, није нешто необично за УН, окарактерисане политичким играма, гдје одређени политички савезници имају аутоматску већину.
- У датим околностима Србија није имала шансе да онемогући доношење ове резолуције. Израелци могу да се саосјећају са Србијом с обзиром на то да је и Израел био жртва очигледно политички мотивисаних резолуција и неправедних критика изречених у Генералној скупштини. Најпознатија и најнечувенија међу њима је била резолуција `Ционизам је расизам` - наводе Зуроф и Николић.
Док Србија може пронаћи утјеху у чињеници да је већина чланица Генералне скупштине одбила да подржи резолуцију, они истичу да један од аспеката који највише фрустрира јесте чињеница да је резолуцију предложила и коспонзорисала Њемачка.
- Док је њемачка одговорност за ужасно `коначно рјешење` спроведено од нациста с циљем потпуног уништења европских Јевреја опште позната, мало људи ван бивше Југославије је свјесно обима и окрутности нацистичких злочина над Србима током Другог свјетског рата - пише у тексту који је објавио "Џерусалем пост".
Нацистичка бруталност, додаје се у тексту, била је видљива већ од првога дана инвазије на Југославију, започете у априлу 1941. године, када је извршено бомбардовање Београда, током којег су Народна библиотека и њена драгоцјена збирка књига, неке чак из 12. вијека, у потпуности уништене. Ово је било праћено, на подручјима под њемачком војном окупацијом, организовањем злогласних нацистичких концентрационих логора, попут Бањице у Београду и озлоглашеног Црвеног крста у Нишу, где је убијено око четрнаест хиљада невиних особа, већином Срба.
ЦРНИ ОКТОБРИ СВУДА
Зуроф и Николић су у тексту нагласили да су организовање концентрационих логора пратиле масовне одмазде над српским цивилним становништвом, по својој природи далеко драстичније од мјера предузетих у другим окупираним земљама /100 цивила, у неким случајевима укључујући дјецу, стријељано је за једнога убијеног њемачког војника, а 50 за рањеног/. Најозлоглашенији масовни злочин невиних догодио се у Крагујевцу током прикладно названог "Црног октобра" 1941. године.
- Значајан број Фолксдојчера /етничких Нијемаца/, становника Југославије, имао је улогу пете колоне током година које су претходиле рату, да би се потом придружили нацистичким освајачима, многи од њих добровољно приступајући 7. СС добровољачкој брдској дивизији Принц Еуген - навели су аутори текста.
У тексту се наглашава да су на анексираним подручјима Југославије, савезници Нијемаца починили стравичне злочине над српским цивилима, уз пуну дозволу и подршку нациста.
- У том погледу највише су се истакле хрватске усташе, које су покренуле кампању геноцида над Србима, који су током ње били масовно убијани у њиховим срединама и концентрационим логорима изграђеним широм Независне Државе Хрватске /НДХ/, коју су Нијемци оформили након окупације Југославије. Срби, Јевреји, Роми али и Хрвати антифашисти били су мучени на најстрашније начине, на крају и убијани у Јасеновцу, логору који је постао симбол усташке свирепости и изопачености - наводи се у тексту.
НАЦИСТИЧКА ЊЕМАЧКА СНОСИЛА ЈЕ ПОТПУНУ ОДГОВОРНОСТ
Зуроф и Николић истичу да је чак и њемачки војни изасланик у Загребу Едмунд Глез фон Хорстенау оштро критиковао страшна усташка звјерства, упозоравајући да ће она изазвати устанак локалног српског становништва.
- Нацистичка Њемачка је и за њих сносила потпуну одговорност. Она не само да је створила предуслове, већ је и осмислила НДХ. Нацистичка Њемачка никада није ни покушала да обузда усташку кампању геноцида коју је покренуо диктатор НДХ Анте Павелић. Напротив, Хитлер му је истакао да ако НДХ жели да буде стабилна, нетолерантна националистичка политика мора да се води 50 година, јер превелика толеранција само може створити проблеме - пише у тексту.
У тексту се наводи да је шеф Спољнополитичког одбора њемачког Бундестага Михаел Рот, говорећи о негативним реакцијама Београда на доношење резолуције о Сребреници, назвао их "срамним и разочаравајућим", истовремено сугеришући да иницијатива за доношење сличне резолуције о Јасеновцу изгледа као покушај скретања пажње. "Није поента у томе да једни упиру прстом у друге".
- Упркос разумијевању онога што је Рот хтио да каже, недостатак елементарног израза жаљења и кајања је неприхватљив. Засигурно се не ради о изостанку одавања почасти жртвама као таквим, већ о одсуству посебног разматрања њихове судбине, што се очекивало од Њемачке, која је сносила пуну одговорност и за Јасеновац. До данас, међутим, на Балкану не постоји осјећај да је Њемачка икада изразила кајање или жаљење за злочине почињене над Србима - истичу Зуроф и Николић.
Напротив, наглашавају Зуроф и Николић, из политичких разлога, пречесто се сврставала на страну оних који су радили на штету Србије.
- Њемачка је међу најзначајнијим инвеститорима и спољнотрговинским партнерима Србије. То је свакако једна од централних земаља ЕУ, толико важне самој Србији. Управо због тога, природно је очекивати израз историјске одговорности према српском народу и поштовања према његовим жртвама - пише у тексту.