Станић: У серији "Нобеловац"о мотивима Андрића да рат проведе у Београду
Станић је подсјетио да је књижевника Иву Андрића (1892-1975) први пут играо у телевизијској драми "Знакови" коју је по његовом дјелу радио редитељ Петар Зец, а у подјели је био и Петар Краљ.
- Послије те драме мени је један зналац Андрићевог живота и савременик, озбиљан књижевни критичар, рекао како сам сваки гест Андрићев скинуо, како је то фрапантна сличност - навео је Станић.
Од тада се Станић неколико пута појавио у улози Андрића, као у филму "Лајању на звезде" редитеља Здравка Шотре, што се десило "потпуно случајно".
- Био сам на жељезничкој станици, чекао сам воз. Они су тамо снимали неке сцене. Ту ме Шотра видио, и пало му је на ум да би требало да играм - присјетио се Станић.
Као предсједник Савеза драмских умјетника Србије, Станић је водио групу глумаца на снимање у Бањалуку, гдје му је директорка Културног центра Бански двор Вида Грандић предложила да уради представу "На Дрини ћуприја".
- Пет мјесеци сам радио по пет сати. Придружила ми се доктор Љиља Мркић Поповић да ми помогне око избора текста и дикцијски. То сам 17. априла 2001. године извео на годишњицу смрти мог оца у Банском двору - рекао је глумац.
Станић је навео да сваки пут кад игра представу, у којој изговара дијелове романа "На Дрини ћуприја", открије неку мудрост преко које је претходни пут прелетио.
- Његова проза и литература је као да се сва мудрост овог народа слила у то једно перо и његову бриљантну реченицу - оцијенио је он.
Истражујући Андрићев живот и начин како да направи серију о њему "Нобеловац", Станић је увидио да је писац био "један од најоклеветанијих људи", као неко ко је био изнад средине у којој је живи и стварао.
Према његовим ријечима, Андрић је био "изузетно мудар човјек", коме је био циљ да преживи у суровим временима Другог свјетског рата, пошто је дошао у окупирани Београд, иако је имао могућност да се као дипломата склони у Швајцарску.
- Ризиковао је живот, дошао је да подијели судбину народа коме припада. Одлучио се да припада српском народу - истакао је Станић.
Причало се да је Андрић био "себичан и велика стипса", али је Станић додао да је књижевник "поклонио читав износ Нобелове награде за унапређење библиотечног фонда у Босни и Херцеговини".
Према његовим ријечима, у серији "Нобеловац" покушали су открити пар могућих мотива за његове поступке, попут одлука да поклони новац библиотекама или да остане у окупираном Београду.
- Грађански Београд, који је био против комуниста, презирао га је, јер се прикључио ослободиоцима. У дијалогу са станодавцем каже да грађански свијет није успио да поведе народ до слободе. Можда је то био довољан мотив за њега - навео је Станић.
Признавши да једва чека пријем серије "Нобеловац" код гледалаца, истиче да је то у позоришту лако, јер одмах видите дејство, док на филму или телевизији морате сачекати.
- Многи глумци, који су престали играти у позоришту, касније немају баш неке улоге. Бар их ја не цијеним колико сам их раније цијенио, јер су престали да провјеравају своје дејство на публику - сматра глумац.
Упитан за савјет млађим колегама, Станић је рекао да се може живјети без позоришта, у које иде само три посто људи у свијету, и да се може бити глумац и без њега - "али је штета".
- Остају осујећени за огромно искуство, а то је заједништво, колективна игра глумаца на сцени. То се одмах осјети. И то заједништво са публиком, то како дјелујете на публику и публика на нас - нагласио је глумац.