Пећина Вјетреница уврштена на попис свјетске баштине
Одлука о уврштавању Вјетренице на попис свјетске баштине донесена је на 46. засједању Унесковог Одбора за свјетску баштину, који се одржава од 21. до 31. јула у Њу Делхију.
Уписом Вјетренице на попис свјетске баштине окончан је дугогодишњи опсежни процес, на којем су радили стручни тимови и експерти у сарадњи с надлежним институцијама у БиХ, наведено је у саопштењу Министарства.
Министар цивилних послова у Савјету министара Дубравка Бошњак захвалила је свима који својим радом доприносе заштити и очувању Вјетренице, али и онима који су допринијели да Одбор за свјетску баштину препозна јединствену вриједност Вјетренице и као такву је заштити на свјетском нивоу.
- Ово је историјски тренутак за нашу земљу и признање изузетне вриједности и јединствености наше природне баштине. Уврштење Вјетренице на овај престижни попис потврђује њен изузетан значај не само за нас, већ и за цијели свијет - поручила је Бошњакова, те навела да је Вјетреница највећа и најпознатија пећина у БиХ, значајна као спелеолошки и археолошки локалитет, али и по свом биолошком богатству.
Она је поручила да је обавеза свих да буде настављено очување и заштита Вјетренице, као и обезбјеђивање одрживог развоја и промоције овог јединственог природног споменика.
Номинација пећине Вјетренице предата је Унеску у марту прошле године.
Вјетреница је највећа и најпознатија пећина у БиХ и заштићени је споменик природе од 1950. године. Назив је добила по снажном струјању ваздуха на самом улазу, а красе је седам километара дуги канали, 135 језераца и стална температура од 11 степени Целзијусових током цијеле године.
Вјетреница представља драгоцјено станиште великом броју врста од којих је чак 14 стеноендемичних, а о њој брине Јавно подузеће "Вјетреница" из Равног, основано 2005. године.
Од 1972. године, када је усвојена Конвенција за заштиту свјетске културне и природне баштине, до данас, на Унесков попис свјетске баштине уписано је укупно 936 добара, од којих 725 културних, 183 природних и 28 мјешовитих.
Из БиХ су на Унесков попис свјетске баштине досад уврштени Мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду и подручје Старог моста Старог града Мостара.
На попису Унескове свјетске баштине од 2016. године налазе се и локалитети стећака /средњовјековних надгробних споменика/, а на овом пројекту су заједнички радиле БиХ, Црна Гора, Хрватска и Србија.
Прије три године, на попис Унескове свјетске баштине уврштена је и прашума Јањ код Шипова у оквиру проширења локалитета свјетске баштине "Исконске букове шуме Карпата и других регија Европе", тренутно највећег серијског добра свјетске баштине са 94 локалитета у 18 европских земаља.
Осим тога, на привременој листи добара које нека земља може номиновати у наредном раздобљу налази се још осам добара из БиХ.