Никола Тесла - господар муња, пјесник електрицитета, геније који је освијетлио свијет
Никола Тесла (1856-1943) један је од најблиставијих умова у свијету, који је човјечанству поклонио епохалне изуме. Увео је свијет у електрично доба, осмислио индукциони мотор, наизмјеничну струју, ласерску и радарску технологију, даљинско управљање, бежичну комуникацију, електричне аутомобиле и мноштво других чудесних открића.
Рођен у Смиљану 10. јула 1856. године као четврто од петоро дјеце у породици православног свештеника Милутина и Георгине, Никола Тесла је са деветнаест година заувијек отишао из родне Лике на студије електротехнике у Грац.
Спава веома мало и све време проводи у учењу. Забринути за његово здравље, професори шаљу писма његовом оцу у којима га савјетују да испише сина уколико не жели да се убије прекомјерним радом. Нажалост, студије напушта, јер нема новца за школовање.
Пут га води преко Марибора, Прага до Будимпеште, а потом Париза и Стразбура, да би се на крају у 28. години обрео у Њујорку.
Своје прве патенте пријавиће 1877. године. Многа су његова открића приписивана другима, али неке забуне су временом исправљене и свијет је сазнао да је чаробни визионар.
У шест година рада са Едисоном, показао је сву своју спретност, надареност, знање и марљивост. Послије мучног и тешког сукоба са Едисоном, који је на све начине покушавао да прогура систем једносмјерне струје, Вестингхаус и Тесла изашли су као побједници.
Вестингхаус је због дуготрајног сукоба умало банкротирао, па је Тесла поцијепао уговор и ослободио америчког предузетника обавезе плаћања коришћења патената. Прву хидроелектрану на свијету изградио је 1895. године на Нијагариним водопадима заједно са Џорџом Вестингхаусом, коме је продао власништво над мотором за назимјеничну струју.
Икс-зраци, радио и бежични пренос
Теслин бриљантни ум се није фокусирао само на једну област, већ је експериментисао на многим пољима. Тако се још 1887. године заинтересовао за оно што ће се касније назвати икс-зрацима, а наредних неколико година осмислио је уређаје које ће касније користити Вилхелм Рендген при открићу икс-зрака 1895. године.
Покушавајући да своју идеју о малом уређају који би примао телеграме и шифроване поруке спроведе у дјело подигао је први преносни торањ на Лонг Ајланду у Њујорку гдје му је била и лабораторија. Основна намјена торња била је бежична веза преко Атлантског океана, а како никада није постао функционалан срушен је 1917. године.
Године 1891. изумио је “Теслин калем“ који су се деценијама касније користили у радио предајницима и другој електронској опреми.
Увијек заинтересован за даљинско управљање и слање сигнала, Тесла је након неколико претходних патената објавио изум првог телеаутоматизованог брода којим је даљински управљао, што је демонстрирао пред публиком у Медисон сквер гардену.
У лабораторији у Колорадо Спрингсу 1899. године бавио се бежичним преносом електричне енергије, покушавајући да искористи Земљу као проводник. Такође је радио и бројне експерименте бежичне телеграфије.
Вратио се у Њујорк 1900. године, када почиње градња куле “Варденклиф“ која је требало да служи као Свјетска радио-станица. Међутим, 1902. године затиче га вијест да је Гуљелмо Маркони успио да оствари трансатлантски пренос радио-сигнала.
Амерички Завод за патенте 1904. године додјељује Марконију патент за радио. Италијански инжењер 1909. године добија Нобелову награду, што је много погодило Теслу, а такође и лажна вијест 1915. године да ће са Едисоном подијелити Нобела за физику.
Сањар и идеалиста
Тесла је све податке које је прочитао користио као да у себи има библиотеку, због те способности није правио цртеже изума, већ је радио према сликама које је имао у глави.
Био је човијек којег су неупућени често називали залудним сањарем који је добио је више од милион долара од својих изума и истом брзином их потрошио на нове изуме. Међутим, Тесла је био идеалиста највишег реда, а таквим људима, новац мало значи.
Иако није дипломирао, за живота је стекао докторате на многим свјетским универзитетима и проглашен за члана неколико најславнијих академија наука.
Предимензиониран у свему, Тесла је био у стању да ради по 21 сат сваког дана, а дешавало се да без тренутка предаха пробди у раду равно 82 сата. Био је стваралац нових принципа, један од визионара наше цивилизације, чудесан човијек који није желио да има времена ни за шта друго осим за науку.
У Београду је боравио једном, 1892.године. Упућени кажу да није имао ни времена ни новца. Наука и нови експерименти имали су приоритет. Ни сликару Паји Јовановићу, током његовог боравка у Њујорку, није имао времена да позира. “Човијек је рођен да ради, трпи и да се бори, ко тако не чини мора пропасти“, говорио је Тесла.