Андрићград: Научни скуп "Завјетни народи у свјетској историји, Срби на пријелому епоха"
Скуп је окупио еминентне професоре из Српске и Србије који ће говорити о томе шта српски народ чини завјетним, шта је његов завјетни идентитет и која је његова улога у свјетској историји.
- Срби су свакако по свом поимању завјетан народ, и сваки народ који за себе мисли да је завјетан то и јесте. Оно што је главно питање јесте у чему је наш позив и каква је наша судбина. Нешто од тога ћемо да чујемо на овом научном скупу - рекао је Слободан Антонић, руководилац Одјељења за друштвене науке Андрићевог института.
Зоран Чворовић, професор на Правном факултету у Крагујевцу истакао је да говори о завјетном идентитету српског народа који је настао у средњем вијеку у оквирима аутокефалне српске цркве, али како наводи, жели посебно да укаже пажњу на феномем политичке нације, као Аустро-угарског политичког насљеђа.
- Према концепту Угарског политичког насљеђа у једној држави као политичка нација постоји титулатурна нација. Од тога су пошли Хрвати. Они полазе од тога да постоји само једна титулатурна политичка нација која је носилац политичких права и отуда говоре о хрватским Србима. Срби у Хрватској имају индивидуална права али не могу бити носиоци политичког суверенитета. Иста опаснос постоји у БиХ - навео је Чворовић.
- Тај концепт политичког народа траје од Калајевог режима, а данас је на дјелу покушај да се у БиХ створи вјештачки политички народ на темељу муслиманског односно бошњачког народа као носиоца суверенитета, и онда се говори о босанским Србима. Исти процес гдје се завјетни српски идентитет потискује имамо и у Црној Гори, гдје су Срби искључени из политичког живота и нису носиоци политичког суверенитета. Данас је српски идентитет управо највише угрожен овом Аустро-угарском политичком традицијом, политичког народа - додао је Чворовић.