Дјеца из Лепосавића осјетила топлину дома породице Ђурић из Власенице
Василије Лазовић, Виктор Вукичевић, Михајло Стевановић, Андреј Ђоровић, Дуња Васовић и Стефана Денић из општине Лепосавић осјетили су топлину братског дома Војина и Наде Ђурић из Власенице.
- Да је пројекат "Спојимо дјецу Косова и Метохије и Републике Српске" пун погодак нашег Одбора показују многи примјери, али неки су посебни. Показује да доброта и хуманост немају границе у српском народу као и велико срце, топли братски дом Војина и Наде Ђурић из села Јасен-Бетањ у општини Власенице који су седам дана од 22. до 29. јуна примили у своју кућу шесторо дјеце из Лепосавића - саопштено је из Одбора за помоћ Косову и Метохији.
Како се наводи, породица Војина Ђурића озбиљно се бави пољопривредом и не да да се живот на селу угаси уз хуманост, што ову породицу чини посебном.
Војин и Нада имају четворо одрасле дјеце и пуног срца примили су још шесторо, а Војинов рођени брат двоје тако да их је некад на ручку, вечери, спавању било осморо са Косова и некад више у овом посебном хуманом дому.
Како је рекао Војин, била му је радост и част да учествује у овом великом пројекту.
- Радост је обухватила моју кућу ових седам дана и захвалан сам свима који су ми пружили ту радост, посебно господину Милораду Арлову кога пратим како се бори на овај начин за наше Свето Косово и Метохију. Водили смо их са радошћу свуда у Милиће, Шеховиће и све што има да се покаже у општини Власеница и шире. Поготово смо тужни и срце нам се пара када нам ова дивна дјеца причају о животу њих и њихових породица, страху и слободи кретања коју баш немају на КиМ, како нам причају увијек су нека хапшења, претреси, окупљања, протести у Лепосавићу и цијелом Косову. Сад видимо колику ми слободу имамо у нашој јединој Републици Српској и како наша дјеца живе слободно без страха - рекао је Војин Ђурић.
Предсједник Одбора Милорад Арлов захвалио се Војину Ђурићу на изузетној хуманости и подршци српском народу на Косову и пројекту "Спојимо дјецу Косова и Метохије и Републике Српске".
- Док је оваквих хуманих људи ми као народ не можемо пропасти и Бог ће им добром узвратити. Посебно нас радује што је породица Ђурић била свакодневно у контакту са породицама у Лепосавићу док су њихова дјеца била у његовој кући и вјерујемо да ће и ова повезаност остати у трајном пријатељству што је и циљ пројекта - рекао је Арлов.
Истакао је податак да је у оквиру пројекта који је започет 2012. године преко осам хиљада српске дјеце и преко 700 просвјетних радника по седам дана боравило у преко 40 градова и општина Републике Српске.
- Има много сличних примјера, дивних емотивних и породичних прича везаних за овај пројекат, али ово је први пут да неко отвори своја врата за шесторо дјеце са Косова и Метохије и седам дана буду њихови гости, не само гости него њихова дјеца којима су пружили задовољство, слободу и топлину дома који ће памтити за цијели живот. Велика захвалност породици Војина Ђурића и осталим, око 600 породица из Републике Српске које су пружиле топлину дома дјеци са Косова и Метохије. Са поносом можемо рећи да је у овом пројекту на Косову и Метохији и Републици Сртпској учествовало што директно, посредно и непосредно преко 25 хиљада људи и дјеце - навео је Арлов.
Изаразио је наду да ће и наредне године бити сличних породица у 13. поројекту који је, како каже, "нераскидиво повезао и побратимио Републику Српску и Косово и Метохију, јер смо исти народ и исти крст историје, муке и борбе за опстанак носимо".
Општина Власеница други пут учествује у пројекту "Спојимо дјецу Косова и Метохије и Републике Српске". Прошле године је угостила српску дјецу из Вучитрна и Прилужја.
Извор: ТВ Мост