Генетска адаптација код типова дивокозе на климатске промјене и губитак станишта (ВИДЕО)
У пројекат су укључене и Србија и Словенија, а основни циљ јесте добијање одговора на питања каква је отпорност врста на промјене животне средине, те који су то фактори који утичу на способност популација да се прилагоде и опстану.
Пројекат траје годину дана, а за њега је издвојено 50.000 евра. Највиша бројност ове врсте у Српској је у посебном ловишту Зеленгора, Национални парк Сутјеска.
- Ова истраживања треба да дају информације о томе које су то генетске разлике између балканске и алпске дивокозе и имамо један дио територије који се налази на подручју Велебита, где долази до укрштања тих подврста. То ће бити задатак, да видимо које то генетске особине оне посједују и које су најадекватније за ове промјене климе - рекао је Драган Гачић професор из области ловства, Универзитет у Бањалуци и Универзитет у Београду.
Војислав Дукић декан Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци иситче да је дивокоза врло значајна аутохтона врста крупне дивљачи у Републици Српској чија су станишта и популација у прошлости били угрожени бројним штетним факторима.
- Данас, климатске промјене и активност човјека, као што је фрагментација станишта и лов, драматично утичу на популацију - каже Дукић.
Њена бројност у Републици Српској, додаје Горан Зубић начелник Одјељења за ловство, министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске се процјењује негдје око 1.500 једински, с тим да капацитети су за готово дупло већи.
- Односно, постоји могућност да се њена бројност повећа чак два пута и више и ит тог разлога биће јако значајно да утврдимо како да јој помогнемо, који су то фактори који је угрожавају - каже Зубић.