latinica  ћирилица
24/06/2024 |  11:46 | Аутор: СРНА

Дојчиновић: У воћњацима без веће штете од града

Велико невријеме са градом у појединим дијеловима Републике Српске није направило већу штету у воћњацима, осим на подручју Прњавора, изјавио је предсједник Удружења воћара Републике Српске Драгоја Дојчиновић.
Воћњак - Фото: РТРС
ВоћњакФото: РТРС

- Пар воћара у околини Прњавора је пријавило штету, а ријеч је о око 30 хектара воћњака. Штете су велике на крушкама, а та производња подразумијева и највеће и најзахтјевније улагање - рекао је Дојчиновић.

Он је додао да на подручју Поткозарја и Мајевице, гдје је и најинтензивнија производња воћа, није било штете.

Када је ријеч о овогодишњем роду воћа, Дојчиновић је оцијенио ситуацију солидном у којој воћари, у глобалу, могу бити задовољни.

- Најлошије је родила крушка виљамовка, подбацила је најмање 80 одсто. Неке сорте шљиве су потпуно издале у многим дијеловима, а неке преродиле. Принос ће бити умањен за чак више од 30 одсто. Иста ситуација је и са јабуком, сорте златни делишес и јонаголд уопште нису родиле, али тих садница имамо свега пет одсто, те ће за око 20 одсто бити умањен род - навео је Дојчиновић.

Он је нагласио да ће умањени род надомјестити изузетан квалитет воћа.

Дојчиновић је појаснио да је ситуација таква јер су биле изузетно високе температуре у фази цвјетања воћке.

- Већу штету смо ове године имали од високих температура, него од мраза - рекао је Дојчиновић.

Он је додао да имају подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске када је ријеч о капиталним улагањима и заштити производње.

- Министарство даје 70 одсто средстава за капитална улагања и сви који имају могућности било би добро да то одраде, али од 420 воћара колико их имамо у удружењу свега се 31 пријавио. Добили смо 1,3 милиона КМ, али мислим да нећемо успјети повући ни пола средстава јер смо посљедњих година у лошем финансијском стању због мале производње и лоше продаје - истакао је Дојчиновић.

Као веома добру мјеру ресорног министарства, он је навео давање бесплатних садница за подизање нових засада или измјену сортимента.

- У протекле четири године произвођачи су преузели око 100.000 садница - закључио је Дојчиновић.