latinica  ћирилица
13/06/2024 |  10:03 | Аутор: СРНА

Кондић Панић: Избори за Европски парламент донијели значајне промјене

Избори за Европски парламент донијели су значајне промјене на политичкој сцени Европе, одражавајући раст подршке десничарским партијама и изазивајући потресе у неким кључним државама, чланицама ЕУ, изјавила је амбасадор БиХ у Француској Бојана Кондић Панић.
Бојана Кондић Панић - Фото: РТРС
Бојана Кондић ПанићФото: РТРС

- Овакав изборни резултат одраз је опших тенденција које већ дуже вријеме пратимо у Европи и првенствено је узорокован са два актуелна проблема - мигрантском кризом и ратом у Украјини. Ове двије теме највише утичу на раст популарности крајње десних и националистичких странака - оцијенила је Панићева за Срну.

Према њеним ријечима, резултати избора могу довести до важних промјена у ЕУ.

Она је нагласила да ће садашња коалиција либерала, социјалиста и демохришћана и даље вјероватно задржати већину у Европском парламенту, тако да ће се у функционалном и оперативном смислу мало тога промијенити.

Ипак, указала је, до промјена долази у политичком и психолошком смислу.

- Новоформиране власти ЕУ мораће поштовати глас бирача који изражавају социјалне страхове и немире, те морају понудити одговоре на те изазове и евентуално понудити алтернативу рјешењима које нуде крајње десне странке - конставовала је Панићева.

Иако до револуције крајње десних странака на нивоу ЕУ није дошло, навела је она, очито је да постоји тренд повећања друштвене подршке десници.

- Од посљедњих избора за Европски парламент 2019. године, странке које су мејнстрим медији, политичари и колумнисти означили као популистичке или крајње десне, сада воде владе у три земље - Мађарској, Словачкој и Италији - и дио су владајућих коалиција у другим земљама, укључујући Шведску, Финску, а ускоро и Холандију - указала је Панићева.

Оно што се посебно издваја у резултатима избора за европски парламент су изборни резултати у Њемачкој и Француској, гдје су изгубиле владајуће партије.

- То су двије највеће земље ЕУ, двије највеће економије, Њемачка је најмногољуднија земља, а Француска је нуклеарна сила. ЕУ је настала на француско-њемачким темељима, а Берлин и Париз и данас имају одлучујућу ријеч у најважнијим европским стварима, од кадровских питања у европској бирократији до стратешких смјерова политике ЕУ - рекла је она.

Резултати избора су показали да су настале велике сметње у раду француско-њемачког мотора који покреће ЕУ.

- На други начин није могуће објаснити пораз политичких опција предвођених предсједником Макроном у корист Националног окупљања Марин Ле Пен, или пораз њемачких социјалдемократа од Алтернативе за Њемачку - навела је Панићева.

Она је додала да Макронова упозорења о растућем ауторитаризму и позиви на европско јединство уочи гласања нису успјели повећати резултат његове странке јер су забринутости око инфлације, безбједности и имиграције повећале подршку странци Ле Пенове.

- Очигледно је да држављане Француске није импресионирало Макроново понављање да су ови избори егзистенцијална борба за Европу и кључни за одбрамбени рат Украјине са Русијом - оцијенила је Панићева.

Додала је да власти у двије највеће земље ЕУ нису успјеле да нађу одговоре на питања која муче њихове грађане, као што су питање миграција, безбједности, раста инфлације и пада животног стандарда.

Политички побједници су, како је навела, странке деснице и крајње деснице, док су велики губитници зелени и социјалисти.

Што се тиче БиХ, навела је Кондићева, успон десних и крајње десних странака у земљама ЕУ може довести до успоравања пута ка пуноправном чланству у ЕУ јер земље, осим што пооштравају имиграционе законе, такође се повећава и њихов отпор ка проширењу Уније, која суочавајући се са рјешавањем низа својих унутрашњих проблема, неће бити у могућности да се шири у догледно вријеме.

- На другој страни такав став из земља ЕУ може повећати већ присутан евроскептицизам у БиХ јер грађани осјећају умор послије деценије чекања на чланство у ЕУ и изневјерених очекивања - закључила је Панићева.

На изборима за Европски парламент у Француској је најбољи резултат остварила десно усмјерена странка Национално окупљање Марин ле Пен.

У Аустрији је први пут након Другог свјетског рата крајње десна странка постала најјача странка.

У Њемачкој је друго мјесто припало крајње десном АфД-у који је остварио најбољи резултат икада и која је по резултатима престигла странку актуелног канцелара Олафа Шолца.

У Италији, премијерка Ђорђа Мелони, учврстила је своју позицију.