МУП Српске упозорио: ИДДЕЕА неовлашћено уводи дигитални потпис (ВИДЕО)
Е идентитет, односно његово креирање, доступан је на страници Агенције за идентификационе документе.
Уз неколико кликова, уношење потребних података, пин кода и фотографије, ваш дигитални идентитет је креиран.
Све је појашњено на страници ИДДЕЕА, а објаснио је то и директор Агенције Алмир Бадњевић.
Ово је, каже, тестна фаза, јер од првог јула, грађани морају у надлежним канцеларија да се региструју и тада ће њихови дигитални идентитети бити валидни. Да ли то значи и да грађани могу да користе електронски потпис?
- ИДДЕЕА не врши никакво потписивање у облаку, не знам откуд људима да ИДДЕЕА потписује било шта у облаку, јер било који процес који је неопходан у облаку, ИДДЕЕА га не користи због сигурносних аспеката у самој ИДДЕЕИ - рекао је Бадњевић.
Па ипак, из ИДДЕЕ-иног упутства за креирање дигиталног идентитета, јасно је да у неком од корака регистрације, наилазите на рубрику - дигитални потпис и то онај удаљени.
Потпис на даљину, чини се, није стран појам ни министру транспорта и комуникација у Савјету министара Едину Форти.
- Оно што је кључно, је да дигитална трансформација започне, да фирме и грађани могу да почну потписивати на даљину. Имамо постојећи закон, ако ћемо га унаприједити у складу са еворпским директивама тим и боље - навео је Форто.
Потребу за дигитализацијом података, у ери модерних технологија, нико не спори.
Међутим, та дигитализација мора бити заснована на адекватном законском оквиру, што, јасно је из Фортине изјаве није случај.
Немају ни изворну надлежност да се баве сервисима који су у директној функцији и односу са грађанима, категоричан је министар унутрашњих послова Српске Синиша Каран. С тог аспекта, додаје, може се говорити и о преносу надлежности.
- Тај сервис који су пустили, за исти немају законске основе али ни надлежност. Када склопимо те двије ствари, а знамо шта је употреба личних података сваког грађанина БиХ, долазимо до тога да имају један незаконит и, рекао бих, и неуставан сервис са опасношћу и тенденцијом да дође до злоупотребе личних података - појашњава Каран.
А могућности злоупотребе су бројне у финансијској и правној сфери, упозорава Каран.
Зато ће МУП преко Агенције за информационо комуникационе технологије, наше агенције која се бави електронском управом, дигиталним идентитетима и сајбер безбједношћу, провјерити да ли је у случају грађана који су већ ушли у сервис ИДДЕЕА дошло до злоупотребе.
- Подаци свих грађана Републике Српске су власништво Републике Српске и Министартсва унутрашњих послова. Ово се не може радити без Министарства унутрашњих послова Републике Српске и ми на томе радимо, то је наша изворна надлежност и тај систем развијамо кроз наш закон и институције - додао је Каран.
Исти су и аргументи посланика СНСД-а у Представничком Дому Парламента БиХ Сњежане Новаковић Бурсаћ.
Посао ИДДЕА је да пружа техничку подршку власницима података о грађанима, а за то су појашњава, надлежни МУП-ови.
Још у марту, поставила је директору ИДДЕЕА посланичко питање а затим га и допунила.
На питања шта је законски основ да прикупљају и употребљавају имејл адресе грађана, који им је правни основ да креирају е – идентитет и да се баве електронским потписом на даљину и који је правни основ да обрађују биометријске податке ради утврђивања идентитета, конкретне одговоре није добила.
- Терминолошки, а ни суштински е идентитет и е потпис у облаку или е потпис на даљину, у овом тренутку на нивоу БиХ није никаквим актом регулисан. Према томе твдрим да је ИДДЕЕА ушла у зону нелегалних активности које могу да исходе лоше посљедице у смислу правне несигурности - казала је Новаковић Бурсаћ.
Она упозорава да је Агенцији, кроз Закон о ИДДЕЕА дата надлежност за послове у вези са електронским потписом и електронским сертификатом, али искључиво у вези са личном картом.
И она сматра да је, осим очигледног масовног кршења закона, на сцени и покушај преноса надлежности.