Резолуција о Сребреници тајно припремана годину дана, а није донијела очекиване резултате (ВИДЕО)
Кап која је прелила чашу је резолуција о Сребреници, на којој је амбасадор БиХ при УН Златко Лагумџија, по сопственом признању, почео да ради још прије десет година. У задњих дванаест мјесеци у свом науму је и успио. Међутим, могу ли се 84 гласа "за", од 193 земље чланице Генералне скупштине УН, сматрати успјехом?
Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручује да дипломатски успјех 21. вијека, како Денис Бећировић назива резолуцију у Сребреници, није ништа друго до дебакл вишедеценијских лажи и подвала које су босански муслимани пласирали по свијету.
И поред тајности, прекршених процедура, подршке групе пријатеља, 107 земаља није подржало резолуцију. Осамдесет четири су гласале су "за" овај документ. Оваква резолуција пораз је, прије свега, бошњачке политике и то говори да су бошњачке политике на погрешној страни, истиче Додик.
- Tребало je да буду политике договарања с нама, а не послушништво према странцима, Американцима и Нијемцима. Они су с њима, јер мисле да ће највише зла учинити нама Србима. Сада се показало да то није тако. Ми Срби морамо да кажемо - доста. Немамо више ниједан разлог да им било шта вјерујемо - рекао је Додик.
За предсједника Парламента Српске Ненада Стевандића најстрашније, али и најјадније је немушто признање да је резолуција о Сребреници припремана тајно.
- Неки вршилац заједничког живота и сарадње сигурно има, а будућност је сигурно неизвјесна. Тако су тајно радили ову резолуцију, а зна се шта се тајно ради, тајно се припремају убиства, пљачке банке, а јавно се брани само оно што је твоје - рекао је Стевандић.
Ако је неко у БиХ тајно припремао акт који се односи на читав један народ у БиХ, што јесте српски народ, онда то заслужује оцјену срамног чина политичког дјеловања са којим се Српска не суочава први пут, упозорава и лидер Социјалистичке партије Петар Ђокић.
- Како можемо ићи даље када ви тако подло, иза леђа, без сагласности, без прилике да кажемо о томе нешто, доносите такав став, излобирате у свијету и добијете подршку једног дијела земаља - каже Ђокић.
Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић, који је до 2. маја као шеф српске дипломатије о резолуцији разговарао са 73 амбасадора земаља са правом гласа у УН, подсјећа да је Лагумџија, када се гласно почело причати о овом документу, износио своју рачуницу - очекивао је подршку двије трећине земаља.
- То је много више, дупло више од овога што су добили. И у том погледу, не може се тачно прецизирати чија је то пирова побједа или частан пораз - каже Дачић.
На исход гласања и посљедице Резолуције указао је српској дијаспори у Бечу министар унутрашњих послова Српске Синиша Каран. Документ искључиво политичког карактера, уништио је суверенитет БиХ, али и показао јединство и снагу српског народа, каже Каран.
- Двије трећине човјечанства је видјело да ова резолуција политичког карактера. Двије трећине човјечанства зна да Срби нису такав народ, да су слободарски народ и мислим да је то једна добра страна ове несрећне резолуције - каже Каран.
У Борачкој организацији Републике Српске сматрају да је гласање у Генералној скупштини, на челу са Америком која се удружила са земљама које су починиле највеће геноциде на свијету, још једном показало стварне намјере према Српској. Истичу да креаторима резолуције истина и научни приступ Сребреници нису били императив.
- Очигледно је да страдање у Сребреници треба да послужи као мит на којем ће почивати млада бошњачка нација која ће у будућности градити свој национални идентитет и да се до пуне истине никада неће доћи - наводе из БОРС-а.
Водећи истраживач у Центру за геополитику Универзитета у Кембриџу Тимоти Лес послије усвајања резолуције не види побједника, наглашава, чак ни Бошњаке. Срби су, каже, можда изгубили гласање о разолуцији, али САД, Њемачка и остали предлагачи нису добили подршку коју су тражили.
Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Србије Арно Гујон оцијенио је да Запад резолуцијом о Сребреници намјерно игнорише српске жртве, а Њемачка реанимира ендемски расизам за који се вјеровало да је нестао у Европи послије Другог свјетског рата.