Ђурић: Резолуција о Сребреници изазваће даље подјеле у БиХ, али и региону
- Будући да је предложена резолуција УН уско фокусирана и сачињена без консултација са свим регионалним заједницама и странама у балканским ратовима, вјероватно ће довести до подјела унутар БиХ и широм региона - навео је Ђурић у ауторском тексту за бриселски Политико.
Ђурић је истакао да свака резолуција УН о страдању у балканским ратовима треба да поштује више од 100.000 жртава сукоба, те да све жртве заслужују једнаку правду, третман и сјећање, као и поштовање међународне заједнице без обзира на њихову националност, расу или вјеру.
Он је навео да резолуција такође настоји да термин "геноцид" примијени на злочине који су се догодили у Сребреници, сугеришући да су они засновани на другачијим мотивима од масовних цивилних убистава Срба и Хрвата током рата који је пратио распад Југославије.
- Препустићу експертима да расправљају о дефиницији геноцида у међународном праву, али довољно је рећи да су многи водећи научници, укључујући стручњаке попут Јехуде Бауера, довели у питање његову примјену у случају Сребренице - додао је Ђурић.
Према његовим ријечима, постизање консензуса о обиљежавању сјећања на прошлост који не ствара подјеле јесте најбољи начин да се обезбиједи да се то неће и не може поновити и на који УН могу да допринесу међугрупном и међувјерском помирењу на Балкану.
- Нико не може да порекне да су се страшни ратни злочини догодили током балканских ратова. Само политички екстремисти одбацују став да су у Сребреници почињени неописиви злочини. И само најбезумнији људи нису вољни да признају и одају почаст тим жртвама - навео је Ђурић.
Док су се западни извјештаји и политички лидери првенствено фокусирали на жртве бошњачких муслимана током балканских ратова, Ђурић истиче да је трагична реалност да су све етничке и вјерске групе претрпјеле масовне ратне злочине.
Ђурић је оцијенио да нацрт резолуције подрива устав и владавину права у БиХ, јер га је направио, предложио, коспонзорисао и за њега лобира стални представник БиХ у УН амбасадор Златко Лагумџија без законски прописане сагласности трочланог Предсједништва БиХ, које представља Бошњаке, Хрвате и Србе.
- Она је напредовала у тајности, без консултација са српским ентитетом у земљи или његовим изабраним представницима и без икаквог покушаја да се признају десетине хиљада других жртава рата - указао је Ђурић.
Он је нагласио да је Србија континуирано и досљедно осуђивала све злочине овог трагичног сукоба, а посебно, како је рекао, масакр у Сребреници, који је био ужасан по својим размјерама и суровости.
Ђурић је подсјетио да је Скупштина Србије усвојила 2010. године Декларацију о осуди злочина почињених у Сребреници.
Он је додао да Србија такође недвосмислено и најоштрије осуђује негирање свих ратних злочина почињених у БиХ током трагичног грађанског рата, те подсјећа да су високи српски званичници, међу којима и два предсједника, одали почаст жртвама у Меморијалном центру Сребреница у Поточарима и учествовали на комеморацијама у УН у Њујорку.
Он је нагласио да се Срби који су преживјели бројне масакре цивила дугих 29 година залажу за истину и правду, разумију бол који осјећају све жртве и њихове породице, без обзира да ли су Бошњаци, Хрвати или суграђани Срби.
- Заједно са готово цијелим политичким спектром у мојој земљи, они вјерују да је једнака правда за све жртве рата у БиХ једини пут ка трајном миру, стабилности и помирењу - рекао је Ђурић.
Он је истакао да је Влада Србије спремна да ради са свим балканским владама и свим земљама чланицама УН како би се суочила са овим изазовом проналажења правде за све.
Најављено је да ће Генерална скупштина УН сутра размотрити нацрт резолуције о Сребреници.