Миливојевић: Без већине гласова резолуција о Сребреници губи на тежини
Он је за Танјуг рекао да би успјех био и ако важне државе на глобалној сцени као што су УАЕ, Русија и Кина гласају против резолуције, па чак и ако неке велике државе буду уздржане.
- За нас ће бити успејх ако резолуција има што мање гласова и да неке важне државе на глобалној сцени гласају против ње. Било би добро да рецимо Бразил, као и значајан број земаља из Африке, које нису исламске, буду против или уздржани, такође је битно и да неке од исламских земаља буду у најмању руку уздржане, рецимо Емирати, Катар, или Бахреини. Ако су уздржани, то је проблем за спонзоре који углавном рачунају на исламске гласове - рекао је он.
Према ријечима дипломате, суштина одлагања претходних гласања о резолуцији је покушај да се "намакне цифра од више од половине укупног броја чланица са правом гласа".
Миливојевић наглашава да мање од 93 гласа "за" резолуцију може да се рачуна као успјех противника, односно успјех Србије.
Када је ријеч о гласању Црне Горе, Миливојевић истиче да та земља прије свега у гласању о резолуцији полази од својих инртереса.
- Она тиме можда ризикује нешто на унутрашњем плану, а можде и не. Државна политика је државна политика и она се дефинише мало темељније, а народ ће се изјаснити на сљедећим изборима - рекао је Миливојевић.
Каријерни дипломата Бранка Латиновић рекла је да предлагачи резолуције не би ушли у причу и сагласили се да она буде на дневном реду 23. маја да путем консултација нису обезбиједили 93 гласа јер се како, наглашава, тако ради у међународним организацијама.
- Прије него што изађете са неким приједлогом, ви вршите сондажу, а она се врши билатералним каналима и обично се изаберу оне земље за које се сматра да ће прихватити приједлоге. У току периода сондаже се врши и писање, измјена и усаглашавање текста. Вероватно да су сами предлагачи, Њемачка, Руанда и БиХ као и конспонзори којих има сада преко 30, дошли до сазнања да имају ту већину и да ће зато та резолуција бити на дневном реду 23. маја - објаснила је Латиновић.
Она је навела и да је дискреционо право сваке државе како ће гласати и да се свака земља руководи својим разлозима.
- Понекад постоје неки разлози за које ми нисмо ни свјесни да су ту, односно не знамо избог чега је једна држава тако одлучила да гласа. Не мислим само у овом случају него и у многим другим случајима и то је врло деликатно - рекла је Латиновић.
Нагласила је и да није исто остати уздржан у гласању или бити против јер, како је објаснила, ако су представници неке државе остали у сали и нису притиснули дугме ни "yes" ни "no", односно остали су уздржани, тиме су показали да имају интегритет, своје ставове и демонстрирали су да нешто прихватају и од једне и од друге стране.