Поповић: Намјера приједлога резолуције о Сребреници стигматизација српског народа
Поповић је за данашње Новости рекла да су управо главни протагонисти те резолуције највише допринијели саботирању процеса утврђивања истине о догађајима на просторима бивше државе и вођењу смислених расправа о правним и политичким квалификацијама тих догађаја.
- Квалификација догађаја који су се одиграли у Сребреници као геноцида је недопустива, нетачна и правно неприхватљива. Посебно се мора имати у виду да геноцидна намјера није постојала, нити је таква намјера икада доказана, а што су потврдили и највећи свјетски стручњаци, као што су Ефраим Зуроф и Јехуда Бауер - истакла је Поповић.
Одговарајући на питање колики су изгледи да се покрене ревизија тужбе БиХ против Србије и од Србије затражи исплата ратне штете, ако 23. маја у УН буде усвојена резолуција о Среберници, она је нагласила да не постоји правни основ за ревизију постојеће пресуде Међународног суда правде по тужби БиХ против Србије, нити за покретање неког новог поступка пред Међународним судом правде или било којом другом институцијом, јер како истиче, геноцида у Сребреници није било.
Према њеним ријечима, догађаји у вези са Сребреницом спадају у групу најсложенијих чињеничних, правних, па и политичких питања рата на подручју бивше Југославије, које је највише и злоупотребљавано.
- Нацрт резолуције о Сребреници се заснива на политичко-пропагандном наративу који је далеко од стварних догађаја који су се одиграли у Подрињу јула 1995. Намјера подносилаца приједлога ове резолуције је стигматизација српског народа и она је дио политичко-пропагандне концепције која осујећује сваку нормализацију односа на подручју бивше Југославије - рекла је Поповић.
Навела је да приједлог резолуције потпуно искривљено представља контекст и догађаје који су услиједили након пада Сребренице и њиме се прикривају догађаји у вези са Сребреницом од 1992. до 1995. и монструозни злочини над српским становништвом.
- Предлагање ове резолуције послије 30 година покушај је поновне дестабилизације односа у региону која може имати несагледиве посљедице. Ово посебно из разлога што је правда за српске жртве на простору бивше Југославије била недостижна - истиче она.
Поповић је указала и да затварање очију за злочине који су се догодили над српским становништвом не доприноси одржавању тешко успостављеног мира међу народима у региону.
Истакла је да ће се предсједник Србије Александар Вучић сљедеће недјеље поново борити у УН за одбрану интереса српског народа, како би спријечио да усвајањем резолуције цијели наш народ буде обиљежен као геноцидан.
- Он ће се борити непобитним доказима носећи штит истине и никада неће допустити да српски народ буде неправедно стигматизован - рекла је Поповић.
Одговарајући на питање има ли Србија механизам да утиче на то да се хашким оптуженицима Радовану Караџићу и Ратку Младићу омогући бољи третман у затвору у Хагу, Поповић је навела да Србија годинама инсистира да сви њени држављани који су осуђени пред Трибуналом за бившу Југославију, казну затвора служе у својој земљи и да у томе има пуну подршку предсједника Србије Александра Вучића.
- На свим сједницама Савјета безбједности на којима су разматрани извјештаји о сарадњи са Трибуналом Србија је јасно и недвосмислено истицала да ће наставити да се бори за поштовање међународног права, да озбиљно схвата своју обавезу да сарађује са Трибуналом, али и забринутост што се највише осуђују Срби, док за злочине над Србима готово да није било осуђујућих пресуда - рекла је Поповић.
Додала је да српске власти континуирано указују на нељудске услове у којима се налазе Срби против којих се воде или су окончани поступци пред Трибуналом, истичући да су услови у којима наши држављани служе затворске казне нехумани због ужасног односа затворских управа према њима и веома често су им због таквог третмана угрожени животи.
- Њима се не пружа адекватна љекарска њега, онемогућава им се право на посјету од стране чланова породица, ускраћује им се право на боравак на отвореном простору у току дана... Све су ово основна људска права која су загарантована међународним документима, а у развијеним државама Западне Европе се нашим држављанима ова права ускраћују - наглашава Поповић.
Према њеним ријечима, недопустиво је и дугогодишње неодлучивање и негативно одлучивање о молбама осуђеника за пуштање на условни отпуст, јер како каже, непоступање Механизма по тим молбама или одбијање молби, за њих практично представља изрицање смртне казне, имајући у виду њихове године живота и здравствено стање, које је често узроковано неадекватном љекарском његом.
Говорећи о најављеним измјенама Кривичног законика и пооштравању казни за породично насиље, Поповић је рекла да је за основни облик кривичног дјела насиље у породици предложено да се пооштри и пропише казна затвора у распону од шест мјесеци до пет година уместо казне затвора од три мјесеца до три године, која је сада прописана.
- Када је ријеч о групи криивчних дјела против полне слободе, предложено је да се за све облике кривичних дјела - силовање, обљуба над немоћним лицем и дјететом може изрећи и казна доживотног затвора - навела је Поповић.